Брат Алојз 2019

Не заборавимо гостопримство!

Гостољубивости не заборављајте; јер неки не знајући из гостољубивости примише анђеле на конак. (Јеврејима 13,2)

Ходочашће поверења, започето пре неколико деценија у Тезеу као непрекидни низ сусрета младих, наставља се данас на свим континентима.

На сваком од ових сусрета, једно од најупечатљивијих искустава је гостопримство, како за младе учеснике, тако и за оне који им отварају врата.

У августу 2018. године могли смо да још једном утврдимо вредност гостопримства у Хонг Конгу током сусрета младих из земаља Азије и шире, укључујући земље које су биле у сукобу и чије ране историје требају излечење.

Седам стотина учесника је дошло из различитих покрајина копненог дела Кине. Присуство младих из многих земаља и њихов пријем у породицама Хонг Конга били су знак наде.

Млади хришћани у Азији су често мале мањине у друштвима која пролазе кроз брзе промене. Они покушавају да црпе снагу из своје вере у Христа и живећи као браћа и сестре у Цркви.

Од Европског сусрета у Мадриду надаље, током 2019. године у Тезеу, Бејруту, Кејптауну и другде, осврнућемо се на неколико аспеката гостопримства.

Следећи предлози су укорењени у вери; они позивају хришћане да открију извор гостољубивости у Богу. То нас води да испитамо слику коју имамо о Богу. Бог никада не искључује, већ прима свакога.

Моја браћа и ја видимо да искуство гостопримства не укључује само хришћане различитих цркава, већ и вернике других религија као и невернике.

Усред данашњих потешкоћа, када се чини да неповерење добија на снази, да ли ћемо, сви заједно, имати храброст да живимо гостољубивост и да тако омогућујемо раст поверења?


Први предлог: Откријмо у Богу извор гостољубивости

Од почетка свемира, Бог тајанствено дела. То уверење је у срцу поетских стихова о Стварању на почетку Библије. Оно што Бог створи, то он и гледа и благослови: Бог види како је целокупно створење добро. Бог дубоко воли цео универзум.

Понекад разумемо веома мало о Богу, али можемо напредовати у тој сигурности да Бог жели нашу срећу и прима нас све, без предуслова. Бог је извор гостољубивости.

Шта више, по Христу, Бог је чак постао један од нас, како би привукао човечанство и примио га. Оваква гостољубивост Бога према нама додирује дубине наше душе, она превазилази и прелази све људске границе.

• Суочени са опасностима које теже нашем времену, да ли смо захваћени обесхрабрењем? Да би одржали нашу наду живом, гајимо дух чуђења, гледајући око себе очима које откривају све чему се можемо дивити.

• Сами или са другима, читајмо Библију, почевши од Јеванђеља која казују Исусов живот. Можда нећемо све разумети одједном; понекад ћемо морати да сазнамо више. Ићи заједно Библији као извору живота, помоћи ће нам да растемо поверењем у Бога.

Син који беше у далекој земљи „уставши отиде оцу свом. А кад је још подалеко био, угледа га отац његов, и сажали му се, и потрчавши загрли га и целива га.“ (Лука 15,20)

  • Чему ме учи прича коју налазимо у Лукином Јевнђељу 15,11-32 о Божјем гостопримству?

Други предлог: Пазимо на присуство Христово у нашем животу

Гостољубивост коју нам Бог нуди постаје путем нашег слободног одговора истинска заједница са њим.

По Исусу знамо да је Бог љубав, он нам пружа своје пријатељство. Понизно Христос стоји на нашим вратима и куца. Као сиромах, он се нада и чека нашу гостољубивост заузврат. Ако му неко отвори врата, ући ће.

Једноставном молитвом пружамо му приступ нашем срцу. Чак и када једва осећамо његово присуство, Христос долази да живи у нама.

• Молити се у цркви чак и на тренутак; издвојити време, у вечерњим часовима или ујутро, само како би предали наш дан Богу – то је оно што нас гради кроз време. Сећање на присуство Христа такође нас ослобађа наших страхова – страха од других, страха да не будемо довољно добри, бриге због неизвесне будућности.

• Када немамо пуно времена, разговарајмо са Христом о себи и другима – онима у близини и далеко – у неколико речи, као шапатом. Рецимо му шта је у нама и шта не разумемо увек. Неколико речи из Библије може остати са нама током читавог дана.


Васкрсли Христос рече: „Ево стојим на вратима и куцам: ако ко чује глас мој и отвори врата, ући ћу к њему и вечераћу с њиме, и он са мном.“ (Откривење 3,20)

  • Шта ми помаже да чујем Христа? Шта за мене значи да му „отворим врата“?

Трећи предлог: Прихватимо наше дарове а и наша ограничења

Бог прихвата све у нама; а са наше стране, можемо прихватити себе онакви какви јесмо. То је почетак исцељења које је свима нама потребно.

Хвалимо Бога за наше дарове. Прихватимо и наше слабости као врата кроз која Бог у нас улази. Како би нас водио даље, како би нам помогао да променимо свој живот, Бог жели да се најпре прихватимо себе.

Прихватање наших ограничења нас не чини пасивним у погледу неправде, насиља и искориштавања људи. Напротив, пристанак на наша ограничења може нам дати снагу да се боримо с помиреним срцем.

Свети Дух, огањ скривен у нашим дубинама, постепено преображава све у нама и око нас што се супротставља животу.

• Да бисмо открили наше дарове и пристали на своја ограничења, потражимо некога ко нас може са добротом саслушати, ко нам помаже да растемо у животу и вери.

• Чувајмо у нашој молитви простор за хвалу. Она уједињује наше постојање. Молитва која се пева заједно је незамењива; она наставља да одјекује у нашим срцима.


„Ходите к мени сви који сте уморни и натоварени, и ја ћу вас одморити. Узмите јарам мој на себе, и научите се од мене; јер сам ја кротак и смеран у срцу, и наћи ћете покој душама својим. Јер је јарам мој благ, и бреме је моје лако.“ (Матеј 11,28-30)

  • О ком товару и каквом одмору говори Исус? Шта могу да научим од њега?

Четврти предлог: Нађимо у Цркви место пријатељства

Како би поделили наше поверење у Бога са другима, требају нам места где можемо наћи не само неколико пријатеља које познајемо добро, већ пријатељство које је довољно широко да укључи оне који су другачији од нас.

Парохије и локалне заједнице окупљају различите генерације и људе из различитих друштвених и културних средина. То је богатство пријатељства, које је понекад превише неистражено и које треба добро искористити.

Ако би свака локална црква била као породица која угошћава, где можемо бити онакви какви јесмо, са својим сумњама и питањима, без страха да нам се суди…

Црква постоји где год дише дах Светог Духа, где год зрачи Христово пријатељство. У неким јужним земљама, мале локалне хришћанске заједнице веома се посвећују другима, у њиховом кварту или селу. Да ли оне могу бити извор надахнућа у другим земљама?

• Састајмо се редовно у малим групама за молитву и разговоре, али подржимо и живот веће хришћанске заједнице која постоји у нашем граду или селу. Може ли наша мала група бити посвећена, на пример, онима који долазе на недељну службу, али никога тамо не познају?

• Христос жели да окупи у једној заједници све оне који га воле и следе, без обзира на њихову вероисповест. Дељено гостопримство је пут ка јединству. Позовимо чешће наше суседе који другачије исказују своју веру како би се молили заједно.


На крсту, пре него што је издахнуо, Исус видевши матер и ученика кога љубљаше где стоји рече матери својој: „Жено! Ето ти сина!“ Потом рече ученику: „Ето ти матере!“ И од оног часа узе је ученик к себи. (Јован 19,25-27)

  • У подножју крста, нова породица се роди Исусовом сопственом вољом. Како можемо данас да живимо као браћа и сестре?

Пети предлог: Упражњавајмо великодушно гостопримство

Гостољубивост коју нам Бог показује је позив: Прихватимо друге какви јесу, иако нису како би ми волели. Пустимо да нас они приме на свој начин, а не нужно на наш.

• Постанимо жене и мушкарци добродошлице, издвојимо време да слушамо некога, позовимо на оброк, приближимо се сиромашној особи, имајмо лепу реч за оне са којима се сусрећемо…

• С обзиром на велики изазов миграција, тражимо како гостољубивост може постати прилика, не само за оне који су угошћени, већ и за оне који примају. Међусобни сусрети су неопходни – чујмо, на пример, причу мигранта или избеглице. Упознавање са онима који долазе са других места ће нам помоћи да боље разумемо и наше корене и продубимо наш идентитет.

• Побринимо се за земљу. Ова чудесна планета је наш заједнички дом. Одржимо је гостољубивом, и за будуће генерације. Преиспитајмо наш начин живота, учинимо све што можемо да спречимо безумно искоришћавање ресурса и боримо се против различитих облика загађења и пада биодиверзитета. Када смо солидарни са свим створењем, открићемо радост такве солидарности.


Исус рече: „Заиста вам кажем: кад учинисте једном од ове моје најмање браће, мени учинисте.“ (Матеј 25,40)

Морамо помоћи слабима памтећи речи Господа Исуса: „Много је блаженије давати неголи узимати.“ (Дела апостолска 20,30)

  • Када сам искусио да је давање донело срећу?
  • Да ли сам свестан да морам да примим нешто од других?

Printed from: http://www.taize.fr/sr_article25388.html - 26 August 2019
Copyright © 2019 - Ateliers et Presses de Taizé, Taizé Community, 71250 France