Брат Алојз 2021
Са надом и у погодно и у непогодно времеПорука за 2021.Човечанство напредује захваљујући безброј људи који себе дају без Током протеклих неколико месеци, многи млади су са нама поделили своје бриге у вези будућности: које нас то наде усмеравају, на шта се можемо ослонити у свој тој несигурности? Ако погледамо још дубље: за који циљ вреди живети? А други се гласови дижу и кажу: одупримо се разочарењуи обратимо пажњу на знакове наде. (1) (1) Као одговор на ову поруку за 2021. годину, позивамо младе од 15 до 35 година да је допуне конретним примерима. Које иницијативе или особе за мене представљају знак наде? Током наредних месеци, ови одговори ће бити објављени у разним форматима: као текст, видео или подкаст... Пишите нам solidarity taize.fr. Обратимо пажњу на знакове надеУ тренутној ситуацији обележеној пандемијом, сведоци смо растуће несигурности широм света. Потребне су смеле политичке одлуке, али солидарност и социјално пријатељство које сви можемо остварити једнако су неопходни. Многи су спремни и вољни да служе другима. Њихова великодушност нас подсећа да узајамна помоћ отвара пут за будућност. И колико младих даје своју енергију да сачува наш заједнички дом, планету! Иницијативе ничу свуда: без свих одговора на климатске ванредне ситуације, оне нам омогућавају већ сада да се окренемо ка начинима живота који поштују животну средину. (2) За оне који су верници, Земља је дар који нам је Бог поверио како бисмо се бринули за њу. Људи су постали свеснији структура неправде, понекад наслеђених из прошлости. И нажалост, власт се није увек вршила да служи за добробит свију. Суочени са таквим злоупотребама, фрустрација и бес су разумљиви. Ко ће имати смелост да буде творац правде и мира мимо подела које раздвајају наша друштва? (2) У борби против климатских промена и за смањење емисије угљеника, да ли можемо да преиспитамо наша дела како бисмо променили оно што се може променити? Хришћанске заједнице учествују у овом напору: екуменске иницијативе, попут мреже „Зелених цркава“, постоје у различитим земљама широм света.
Већ 1989. године, сусрет Цркава Европе у Базелу позвао је све да „усвоје стил живота који је еколошки прихватљивији. То између осталог значи смањење потрошње енергије, коришћење јавног превоза и смањивање отпада“. У Тезеу настављамо напоре ка еколошкој транзицији. Да би нам помогли у томе, сви предлози су добродошли (www.taize.fr/eco [http://www.taize.fr/eco]). Живимо као браћа и сестреДа, усред тешких прилика садашњице можемо назрети разлоге за наду, па се понекад надамо чак против сваке наде. За ово, удружимо се са другима који различито живе од нас ‐ са хришћанима из других конфесија, са верницима других религија и са агностицима или атеистима који су такође посвећени солидарности и дељењу. Радост се обнавља када живимо као браћа и сестре, када смо близу најугроженијима: бескућницима, старијим особама, болеснима или усамљенима, деци са тешкоћама, хендикепиранима, мигрантима… Животне околности нас све могу учинити рањивима. А пандемија открива слабе тачке нашег човечанства. Потребни смо једни другима више него икад. Папа Фрања нас на то снажно подсећа у својој енциклици Fratelli tutti: „Нико се не спашава сам.“ И додаје да свој прави идентитет не налазимо „без искрене отворености универзалном, без допуштања да оно што се другде дешава и нас изазива, без обогаћења другим културама и без солидарности и бриге за трагедије које погађају друге народе” ﴾§32 и §146﴿. У односима између појединаца као и међу народима, учинимо све да пређемо са конкуренције на сарадњу. Подржимо агенције или удружења која промовишу сарадњу и солидарност, било да су оне локалне, националне или међународне. Веровање – поверење у тајно присуствоУ Тезеу примећујемо да млади на нов начин размишљају о вери у Бога како би остали на путу ка циљу. Шта значи веровати? Ако Бог постоји, да ли Он делује у историји, у нашим животима? Суочени са овим питањима, избегавајмо свођење Бога на наше концепте. Бог је бескрајно већи од свега што можемо замислити. Ми смо тражитељи, жедни љубави и истине. Где год да смо на свом унутрашњем ходочашћу, сви ми само осећамо свој пут напред. Али као ходочасници поверења можемо ходати заједно, делећи своје трагање, своја питања колико и своја уверења. „Вера је једноставно поверење у Бога, полет поверења поновљен хиљаду Да ли веровање не значи пре свега поверење у присуство које је и у дубини нашег бића и у читавом универзуму, присуство које је неухватљиво, а опет тако стварно? Присуство које се не намеће, али које можемо сваког тренутка у тишини поново примити, као дисање. Благонаклоно присуство које је увек ту, упркос нашим сумњама, па чак и када имамо утисак да разумемо врло мало ко је Бог. Разазнајмо нови хоризонтБлагонаклоно присуство: какву светлост баца Јеванђеље на ову тајну? Исус је живео од овог благонаклоног присуства до краја, стално је био пажљив према њему. Оно му је било унутрашња светлост, дах Божји, надахнуће Светог Духа. Из дубине патње и потпуне самоће, умирајући на крсту, кад је све изгледало бесмислено, вапио је од осећаја напуштености, али речима и даље упућеним Богу: „Боже мој, Боже мој, зашто си ме оставио?“ Издан, мучен, осуђен на смрт, Исус је увео љубав у најдубљу таму. И та љубав се показала јачом од зла. Марија Магдалина и потом апостоли саопштили су ову неочекивану, невероватну вест: жив је. Божја љубав је победила мржњу и смрт. Надахнути овом вешћу, први хришћани су били скрхани и сведочили о томе: Христос је од сада жив код Бога. Испуњава свемир Духом Светим и присутан је у сваком човеку. Солидарише се са сиромашнима и донеће им правду. Испуњење је времена и створења. И дочекаће нас после смрти у пуноћи радости. Поред људског насиља, изван еколошких катастрофа и болести, отворен је нови хоризонт. Хоћемо ли га разазнати? Променимо наше погледеСа овог хоризонта откривеног васкрсењем Христовим, светлост улази у наше постојање. Увек изнова она тера сенку страха и чини извор живе воде да навире, да избија радост хвале. Стога можемо наслутити да тајанственом привлачношћу Христос наставља до краја времена да потајно окупља у Божјој љубави цело човечанство и свемир. И он нас чини сарадницима својег послања. Христос нас чини сарадницима заједно, као Цркву. То захтева да будемо спремни да проширимо своје пријатељство на све људе. Христос од нас тражи да волимо чак и своје непријатеље; његов мир помирује чак и (3) У овим тешким временима пандемије, Црква може да настави да промовише братство у људској породици. Ево три предлога међу многим другима:
‐ Да бисмо наша друштва учинили хуманијим, треба да слушамо једни друге на начин који ублажава антагонизме и учи нас да корачамо заједно са својим различитостима. Црква је позвана да тражи дијалог, да изађе у сусрет свима. Да ли би они који живе без припадности икаквој хришћанској заједници такође били спремни да ступе у дијалог са Црквом? ‐ Суочени са доласком великог броја миграната и избеглица, примити прогнану особу или породицу може дати свежину нашим парохијама или заједницама. Често људи који не посећују цркву су спремни да учествују у таквој добродошлици. То искуство смо имали у Тезеу последњих година, када смо примали мигранте из неколико земаља заједно са људима из нашег непосредног региона. ‐ Бити простор добродошлице значи слушати најугроженије. На многим местима, Цркве морају да напредују у заштити достојанства свих. Понекад су се у њима развиле структуре моћи које су родиле физичку, психолошку и духовну патњу. У Тезеу настављамо свој рад ка истини у том погледу (www.taize.fr/protection [http://www.taize.fr/protection]). Нека Христос обнови наше погледе: кроз њега јасније препознајемо достојанство сваког човека и лепоту створења. Далеко од тога да је наивно поверење, нада се рађа и изнова се рађа, јер је укорењена у Христу. Испуњава нас спокојна радост а са њом храброст да преузмемо одговорности које нам Бог поверава на овој земљи. Са сваким од вас који желите да размислите о овој поруци, са вама сам у молитвеној заједници. Брат Алојз
Неки Библијски текстови како би се продубило размишљање
|