Брат Алоиз 2007.
Писмо из Калкуте
Настављајући „ходочашће поверења на земљи“ које окупља У Индији, као и у другим деловима Азије, открили смо Сваки човек је за Бога светиња. Христос је раширио своје руке на крсту како би у Богу окупио читаво човечанство. Ако нас шаље да све до краја земље пренесемо Божју љубав, то ће се пре свега десити дијалогом живота. Бог нас никад не наводи да одмеравамо снаге са онима који га не познају. Веома пуно младих широм света је спремно да учини видљивијим јединство људске породице. Они се препуштају изазову овог питања: како се одупрети свим облицима Огромни проблеми наших друштава могу бодрити дефетизам. Бирајући да волимо, откривамо простор слободе за изградњу будућности за нас и за оне који су нам поверени. Са мало средстава, Бог нас чини ствараоцима са њим, чак и где околности нису повољне. Идући ка другима, понекад празних руку, слушајући, покушавајући да разумемо… и већ безизлазна ситуација може бити промењена. Бог нас чека код оних који су сиромашнији од нас. „Кад учинисте једноме од ове моје најмање браће, мени учинисте.“ [I] Како на Северу тако и на Југу, велике неједнакости хране страх о будућности. Неки људи смело посвећују своју енергију како би променили структуре неправде. Сви ми би требали да се запитамо какав живот водимо. Требамо да поједноставимо наше животе. И тада ћемо постати спремнији да приђемо другима са отвореним срцем. Данас постоји мноштво иницијатива за дељењем доступних свакоме. Довитљиви и поштенији облици трговине или микро-кредити су показали да привредни раст и солидарност са најсиромашнијима могу ићи једно са другим. Неки људи пазе да део њихових прихода доприно си већој правичности. Давање нашег времена је драгоцено како би наша друштва добила хуманији изглед. Свако може да настоји да саслуша и подржи чак и једну особу: занемарено дете, младу особу без посла или наде, некога ко је у потреби, старију особу. Изабрати да волимо, изабрати наду. Ако идемо овим путем са истрајношћу, изненадиће нас да откријемо да, пре него што смо било шта учинили, Бог је изабрао свакога од нас: „Не бој се, позвах те по имену твом; мој си. Јер сам ја Господ, Бог твој, откако си ми постао драг, прославио си се и ја те љубих.“ [II] У молитви стављамо себе и оне који су нам поверени пред Божје милосрдне очи. Бог нас прима онакве какви јесмо, са добрим, али такође и са унутрашњим противуречностима Пре тридесет година, брат Роже је у Калкути написао: „За тебе је молитва извор љубави. У потпуној несебичности, предај себе, тело и душу. Сваки дан уђи дубље у неколи Када је напуштао Калкуту, додао је: „Одлазимо након што смо открили, у средишту велике немаштине, задивљујућу виталност једног народа, и наишли на сведоке другачије будућности за све. Као допринос овој будућности, Божји народ има једну могућност која га одређује: распрострањен по целом свету, може да изгради параболу дељења у породици људи. Оваква парабола ће имати довољно снаге да се шири, померајући чак и најнепокретније структуре и стварајући заједништво у породици људи.“ [III] Овај позив брата Рожеа је данас битан више него икад. Расути по свету, Хришћани могу одржати наду за све, ако укорене своје животе у овој чудесној вести: након Христовог васкрсења, наше човечанство није више распарчано. Како можемо бити сведоци Божје љубави на земљи ако дозволимо да се продуже поделе међу Хришћанима? Усудимо Што се више приближимо Христу и његовом Јеванђељу, више се приближавамо један другоме. Узајамним прихватањем се размењују дарови. Целина ових дарова је данас неопходна да се глас Јеванђеља учини разговетним. Они који су ставили своје поверење у Христа, позвани су да понуде своје јединство свима. И хвâла Богу може избити. И онда се прелепа прича Јеванђеља остварује: зрно горушчино које узевши човек баци у врт свој, и узрасте и поста дрво велико, и птице небеске настанише се на гранама ње- Више него икад, данас имамо могућности да живимо заједништво које превазилази границе међу народима. Бог нам даје свој дах, свога Духа. И ми се молимо: „Управи ноге 1 На почетку своје службе, папа Бенедикт XVI је написао: „Сви људи припадају једној истој породици.“ (Порука за Светски дан мира, 2006.) У Калкути, Хришћани су мањина међу другим великим историјским религијама. У Индији, напетости међу религијама су понекад водиле у озбиљно насиље. Међутим, узајамно поштовање представља суштину односа међу религијама. 2 Млади Либанац, отац породице, писао нам је када су бомбардовања на Блиском истоку појачавана са обе стране: „Мир у срцу је могућ! Када сте били понижавани, искушење је жеља да понижавање узвратите. Упркос патњи, упркос мржњи која је јача и јача, упркос жудњи за осветом која извире у 3 Неки од тезејске браће живе већ тридесет година у Бангладешу са људима који су скоро сви Муслимани. Они деле свакодневни живот најсиромашнијих и најнапуштенијих. Један од њих је написао: „Све више откривамо да они које је одбацило друштво, због своје слабости и своје очигледне 4 Неједнакости пре или касније воде у насиље. 20% светског 5 Поводом сахране брата Рожеа, приор манастира Велике Картузије, Марселин Тевес, је написао: „Драматичне околности смрти брата Рожеа су само спољни облик који још више обелодањује рањивост коју је гајио као врата кроз која Бог воли да долази к нама.“ (Види такође 2 Коринћанима 6 Хришћанин из четвртог века је добро објаснио како се молитва и деловање допуњују. За њега, учествовање у Евхаристији нас наводи на солидарност са сиромашнима: „Желиш да одаш почаст телу Спаситеља? Исти онај који је рекао: Ово је тело моје, такође је рекао: Огладњех, и не дадосте ми да једем. Кад не учинисте једноме од ових најмањих, ни мени не учинисте. Зато одај почаст Христу делећи своје имање са сиромашнима.“ (Свети Јован Златоусти, Хомилија 50 на Матеја.) 7 Већ Хришћани првих генерација, малена мањина у свету, су имали ово убеђење: Христос разруши преграду која је растављала народе дајући свој живот на крсту. (Види Ефесцима 2,14-16) 8 Хришћанин из Палестине у шестом веку је написао: „Замислите да је свет круг, да је Бог средиште, и да је обим различити начини по којима људи живе. Када они који желе да се приближе Богу крену ка центру круга, они се у исто време, приближавајући се Богу, приближавају један другоме. Што ближе прилазе Богу, ближе прилазе један другоме. Што више прилазе један другоме, ближи су Богу.“ (Ава Доротеј из Газе, Поуке VI) 9 „Односи Цркве са другим религијама су надахнути Као Хришћани не можемо сакрити чињеницу да је у средишту 10 Један од оних који нас могу подржати на овом путу је Дитрих Бонхофер. У најмрачнијим часима двадесетог века, он је дао свој живот све до мучеништва. Неколико месеци пре своје смрти, написао је у затвору ове речи које |