Писац и теолог, професор на Православном теолошком Институту Свети Сергеј у Паризу, Оливје Клемент се труди да олакша сусрет међу Хришћанима Истока и Запада. Близак пријатељ Заједнице, написао је књигу "Taizé: un sens à la vie" ("Тезе: Смисао животу"). Ево неколико делова те књиге.
У Тезеу, браћа из различитих и некад супротстављених конфесија, култура, раса и језика, се моле и раде заједно. Да! Могуће је; Христос руши сваку преграду која раздваја. Ове историјске и географске разноликости постају небитне у поређењу са разноликошћу личних дарова. Заједница је кошница која врви од активности. Неки од браће су творци лепоте: сликају слике или иконе, или вају предивну грнчарију која може оплеменити свакодневицу. Други преводе и штампају важна дела из Хришћанске традиције. Уче се и језици због међународног звања заједнице. То је мали али дубоко опробан укус помирене и преображене човечности за којом историја болно трага; и у овом историјском процесу, Дух је увек активан, наглашавајући све оно што је недокучиво али што баца светлост на уметничке творевине, науку и духовност. Данас су млади људи уморни од приче и од ругања: они желе аутентичност. Бескорисно је причати им о заједништву ако им не можемо показати место где заједништво живи - "доћи и биди". На таквом месту људи се дочекују онакви какви јесу, без предрасуда; нико им не тражи њихове пасоше доктрине; али без обзира на све нема тајне да су сви окупљени око Христа, и да са њим, како он рече - "Ја сам пут"- пут започиње за оне који то желе.
Ова веза између дубоког духовног искуства и креативног отварања ка свету је у срцу сусрета у Тезеу, много година усредсређена на тему “унутрашњег живота и људске солидарности.” То је Хришћанство коме би требали да тежимо, јер што више неко постане човек молитве, то више постаје одговорни човек. Заправо, ничим се не показује већа одговорност него молитвом. То је нешто што заиста треба да се схвати и да се објави младим људима. Молитва није одвраћање од стварности. Она није врста дроге недељом ујутру. Она нас укључује у Тајну Оца, снагом Светог Духа, лицем које за нас открива свако друго лице, и која нас на крају чини слугама сваког другог људског лица.
Једна од кључних речи у Тезеу је "поверење". Сусрети које организује Заједница у Европи и на другим континентима чине део онога што се зове "ходочашће поверења на земљи". Реч "поверење" је можда једна од најпонизнијих, свакодневних и једноставних речи које постоје, али је и једна од најнеопходнијих. Уместо да се прича о "љубави", или агапи, или чак о "заједништву", или коинониа, које су тешке речи, можда би требали чешће да говоримо о "поверењу", јер у поверењу су присутне ове друге стварности. У поверењу је тајна љубави, тајна заједништва, и напокон Божја тајна као Тројца.