На шта мислимо када кажемо „сексуално насиље”, „духовно злостављање” или „емоционално злостављање”?

Сексуално насиље може обухватити широк спектар радњи, дефинисаних законом, за које није дата потпуна сагласност једне од страна.

Духовно злостављање се дешава када се ускраћује слобода веровања и независног деловања. Однос поверења се искоришћава да би се задовољиле жеље једне од страна.

Емоционално злостављање је деструктиван психолошки образац понашања који показује особа на позицији моћи, ауторитета или поверења. То укључује стални напад на самопоштовање особе, који може имати облик занемаривања, сталне критике и поређења, као и лишавања наклоности. Насилници не поштују психолошки, емоционални, духовни или физички интегритет других.

Шта може повећати ризик од злоупотребе и прекорачења граница?

Неједнак однос међу људима, посебно у смислу зависности и моћи.

Нејасне структуре у којима нису дефинисана права и дужности.

Приоритет се даје заштити угледа институције или појединца.

Закон ћутања који је наметнуо агресор и/или институција.

Шта значи деловати „уз пристанак“?

То значи бити свестан потреба и жеља других и одговарати на њих са пажњом. За то је потребна усмена и невербална сагласност (у одређеним ситуацијама и писмена).

Не рећи ништа, или не рећи не, не значи да је сагласност дата. Питање није да се зна да ли особа каже не, већ да ли је та особа рекла да.

Једном дата сагласност се може променити и стога се мора тражити изнова и изнова. Особа која је једном рекла да може променити своје мишљење. Особа може у сваком тренутку повући своју сагласност. Сваки облик активности мора престати у таквим случајевима.