Босна и Херцеговина, септембар 2010.

Сусрет у Сарајеву

Од 3. до 5. септембра, новa je станица ходочашћа поверења на земљи одржана у Сарајеву, у Босни и Херцеговини. На позив кардинала Винка Пуљића и митрополита Николаја, брат Алојз и браћа Заједнице су водили сусрет који је окупио више стотина младих из различитих земаља Европе.

Присуство Тезеа се веома осетило у граду у данима пре сусрета, када су стигли први волонтери. Упркос мноштву различитих језика било је лако разумети једни друге и организовати све. Званични почетак сусрета је био у петак 3. септембра. Од раног јутра, млади волонтери дочекали су у својим парохијама младе из различитих европских земаља. Ходочасници из Пољске, Немачке, Хрватске, Словеније, Словачке, Француске, Мађарске, Србије, Румуније, Шпаније, Португала, Италије ... дошли су у Сарајево да проведу три дана са младима из Босне и Херцеговине и браћом из Тезеа, да сазнају више о граду, земљи, људима, и да се моле заједно за наду, мир и поверење.

Многе породице отвориле су своје домове за младе ходочаснике. Преко њих 600 је стигло. Поподневна молитва је био први догађај на програму. Спортска сала у Скендерији је била украшена као црква у Тезеу, са свећама, иконама и са стотине младих људи који се моле и певају ... хала једноставно више није била иста, већ испуњена са духом заједништва и радости. Први дан је завршен вечерњом молитвом на којој је брат Алојз поздравио све и говорио о значају давања и примања опроштаја:

„И свако од нас може да спозна ово откриће: примљен или дат опроштај је извор радости. Знајући да нам је опроштено је можда једна од најдубљих, најослобађајућих радости. То је извор унутрашњег мира који Христос жели да нам пренесе. И тај унутрашњи мир ће нас одвести далеко, сијајући за друге и у свету.”

Млади гости и њихови домаћини су почели други дан са јутарњом молитвом у парохијама. Након тога, локални тимови су организовали радионице чији је циљ био да се представе људи, институције и организације које су посебно упечатљиве у квартовима. Дакле, млади су посетили различите џамије и цркве, културна удружења, музеје, болнице и тако даље.

Поподне је резервисано за девет других радионица које су дале гостима прилику да упознају људе из различитих верских заједница, као и различитих културних и образовних институција. Неколико званичних представника власти је учествовало у овим радионицама.

На крају поподнева, ходочасници су учествовали у вечерњој молитви, са благосиљањем хлеба, у Старој православној цркви.

Током вечерње молитве, кардинал и митрополит изразили су радост и срећу што се овај Тезе сусрет одржава у Босни и Херцеговини и што окупља толико младих из различитих земаља.

Последњег дана сусрета, служено је у католичким и православним црквама. Сусрет је завршен молитвом у цркви Светог Јосипа.

У срцима свих оних који су угошћени, као и свих домаћина, остаје дубоко осећање дате и примљене радости, наде и среће.

Томислава (Босна и Херцеговина)

Била сам одушевљена идејом сусрета у Сарајеву од самог почетка ... али то ме је заправо изненадило, када сам видела толико младих људи из различитих земаља испред Скендерије и када сам чула „Што око не видје ...” у спортској хали где понекад гледамо понеку утакмицу. Била сам толико дирнута: Тезе је дошао у Босну и Херцеговину. Имала сам тако добре госте у мојој кући и упознала сам много финих младих. Хтела сам толико тога да им покажем у моме граду и да са њима поделим моје искуство живота. Они су ми дали много више заузврат: своје саосећање, своје разумевање, своје молитве, наде и радости.

Николас (Француска)

Мир се изграђује корак за кораком, како нам је брат Алојз поверио у једној од својих медитација у Сарајеву. И из дана у дан су ходочасници дошли у Босну и Херцеговину, са Балкана и из читаве Европе, били у стању да пазе једни друге кроз низ сусрета богатих човечанством.

Као ходочасници, често хвалимо квалитет добродошлице породица током Тезе сусрета. Морам рећи без икаквог претеривања да оно што нам је дала породица домаћин је било изузетно. Осим смештаја и хране, дубоко су ме дотакли једноставност времена коју су делили без бројања, и природна доброта у очима мојих домаћина.

Блискост моје породице-домаћина и наши разговори о прошлости, садашњости и будућности су ми омогућили да откријем богатство Босне и Херцеговине. Ово богатство је ипак и даље крхко на неки начин. Оно захтева да се развија у свакодневном животу, посебно у корист међурелигијског дијалога и истрајаних иницијатива које окупљају различите заједнице ка заједничком напретку.

JPEG - 15.6 ko

Printed from: https://www.taize.fr/sr_article11316.html - 9 June 2023
Copyright © 2023 - Ateliers et Presses de Taizé, Taizé Community, 71250 France