Брат Алојз у МосквиБрат Алојз је, заједно са још двојцом браће, боравио у Москви од 28. маја до 2. јуна 2006. године. Желео је да искаже патријарху Алексију II жељу заједнице Тезе да настави свој пут у великој блискости и дубоком поверењу са Руском Православном Црквом. Он је то изразио овако: „Брат Роже нам је отворио пут и ми желимо да следимо његове кораке. Руска Православна Црква је имала посебно место у његовом срцу. Бескрајно ју је поштовао због свих искушења на која је наилазила, и подсетио нас је како заиста много православних Хришћана уме да воли и опрашта.“
Троје браће су били дирнути топлом добродошлицом коју су им приредили сам патријарх, митрополит Кирил, председник одељења Спољних послова Московске патријаршије као и остали у том одељењу. Патријарх је истакао добре односе који су постојали између Руске Православне Цркве и заједнице Тезе. Присетио се да је и сам посетио Тезе и да је срео брата Рожеа неколико пута. Ова је била четврта посета коју је брат Алојз обавио у протеклих неколико месеци, и следила је након посете папи Бенедикту XVI, Цариградском патријарху Вартоломеју, и посети скупу Светског Савета Цркава у Порто Алегру у Бразилу. „Овим посетама сам желео да покажем да браћа и ја тежимо истинском заједништву међу Хришћанима. У овој тежњи за заједништвом, све више откривамо богатства која су различите традиције гајиле кроз своју историју. У Тезеу желимо да допринесемо истинској размени дарова међу великим хришћанским традицијама.”
Брат Алојз је у Москви истакао дарове које би Хришћани са Истока могли да поделе са Хришћанима Запада. „Једна од тајни православне душе лежи у преданој молитви где Божја доброта постаје уочљива. Кроз такву молитву, православци приступају великим тајнама вере.“ Брат Алојз додаје: „Оно јединствено се налази у искуствима Хришћана који су преносили своју љубав за Христа из генерације у генерацију, нарочито оних који су исповедали своју веру па чак и по цену свога живота. Сећање на ове сведоке вере и даље је живо у Русији. Срели смо људе који носе дубок траг ових сведока, од којих су неки чак постали и мученици.“
Браћа су учествовала у Вазнесењској литургији коју је служио патријарх Алексије, и у молитвама различитих других парохија. Они су посетили неколико места која су их дубоко дирнула: Бутово, где је у 1937. и 1938. стрељано више од 20 000 људи, и место где је убијен отац Александар Мен. У посети Московској Теолошкој академији у Лаври Светог Сергеја молили су се у храму Свете Тројце, где се чувају мошти Светог Сергеја, и где куца срце руских верника. Последње вечери срели су се са младима из једне од Православних парохија и учествовали су у молитви. За многе младе, ова посета као да је приближила Тезе њиховој свакодневној стварности. А за браћу, добродошлица од стране свих које су посетили остаће забележена у њиховим срцима. „Од првог дана, када смо ушли у цркву, осетили смо како су нас прихватили они који су тамо молили, млади, старице, сви стојећи пред иконама.“ Пријем код патријарха Алексија II [http://www.mospat.ru/index.php?page=31646] |