Проћи кроз Тезе, проћи поред извора

"Јован Павле II ме је сваке године примао у приватној посети и понекад сам размишљао о искушењима кроз која је пролазио у свом животу. У детињству, изгубио је мајку; у младости, изгубио је оца и брата. Говорио сам себи: покушај да нађеш реч која би дала радост па чак и утеху његовом срцу, говорећи му о нади коју смо открили међу младима, и уверавајући га у поверење које наша заједница гаји према њему.” (Брат Роже)

Јован Павле II у посети Тезеу

Папа Јован Павле II је одлучио да се заустави у Тезеу током свог пута у Француску. Папа је претходног дана боравио у Лиону, и ићи ће у Паре-л-Монјал, Арс и Анси.

Цркви Помирења су додати велики шатори. Седам хиљада младих је пристигло. Током ноћи, неки од њих су се до јутра мoлили у тишини. У 8:30 часова, након што су певали са младима, браћа излазе из цркве како би дочекали папу. Читав регион је прекривен маглом. Хеликоптери нису могли да полете, па папа мора да дође из Лиона обичним аутом.

Ушавши у Цркву Помирења, Јован Павле II седа на столицу од дрвета и трске. Брат Роже је, окружен децом, рекао пар речи добродошлице. Затим се папа обраћа младима. Он објашњава зашто је дошао у Тезе и шта црква очекује од њих:

Цркви треба ваш полет

“(…) Као и ви, ходочасници и пријатељи заједнице, папа само пролази. Али проћи кроз Тезе је као проћи поред извора. Путник стане, утољи жеђ и наставља својим путем. Браћа заједнице, као што знате, не желе да вас задрже. Они желе, кроз молитву и тишину, да пијете живу воду коју обећава Христос, да спознате његову радост, да разазнате његово присуство, да одговорите на његов позив, а затим да одете и сведочите његову љубав и да служите браћи и сестрама у вашим парохијама, вашим школама, вашим факултетима, и радним местима.

Данас у свим Црквама и Хришћанским заједницама, па чак и међу највишим политичким личностима света, Заједница Тезе је позната по поверењу пуном наде које преноси младима. Овог јутра сам овде поврх свега зато што и ја делим то поверење и ту наду.

Драги млади, да би донела свету радосну вест Јеванђеља, Цркви је потребан ваш полет и ваша великодушност. Знате, може се десити да ваши старији, након тешког пута и многих искушења у животу, постану плен страха и умора и дозволе да динамичност, која је знак Хришћанског позива, постане слаба. Такође се може десити да разне установе, због рутина или недостатка чланова, не буду довољно на услузи поруци Јеванђеља. Баш због тога, Цркви треба сведочанство ваше наде и и ваше оданости како би боље испунила своју улогу.

Не будите задовољни пасивним критиковањем или чекањем да особе или установе постану боље. Крените ка парохијама, студентским организацијама, разним покретима и заједницама, и стрпљиво им подарите снагу ваше младости и таленте којима сте обдарени. Дајте поверење и подршку свештенству; они су ваше слуге у име Христа, и због тога вам требају. Цркви је потребно ваше присуство и учествовање. Ако останете унутар Цркве, наравно да ћете понекад бити узнемирени поделама, унутрашњим тензијама и тужном стању њених чланова, али ћете и примити од Христа, који је Глава, његову Реч Истине, његов Живот, и Дах Љубави који ће вам помоћи да Га волите верно и да ваш живот буде успех, ризиковaјући га радосним давањем другима. (…)”

Након свог говора, папа се поклонио за пар тренутака током молитве окружен браћом. Сви певају "Laudate omnes gentes, laudate Dominum" (“Хвалите Господа, сви народи”). Док млади певају у цркви и шаторима, папа se полако спушта у суседну просторију да се сретне са браћом. Поздрављајући их једног по једног, обратио се Заједници.

Данас сте још млађи

Папа подсећа браћу да лично познаје заједницу дуго времена: “Посетио сам вас кад сте били млађи. Али данас сте још млађи.” Присећа се и посете брата Рожеа Пољској и његових речи о Девици Марији и служби универзалног пастора. Због тога се Јован Павле II “очигледно осетио обавезан, не споља, већ у свом срцу, да дође и види вас.” Мислећи на Европски сусрет младих који се одржао у Риму, папа додаје: “Рим је увек отворен за ваше сусрете са младима.”

Затим папа оставља Заједници писану поруку коју касније брат Роже ставља у "Изворе Тезеа", књигу која сумира основна опажања живота у заједници.

"То мало пролеће!"

Драга браћо, у веома породичној присности овог кратког сусрета, хтео бих да вам изразим своју приврженост и поверење овим једноставним речима којима је папа Јован XXIII, који вас је толико волео, поздравио једном приликом Брата Рожеа: "Ох, Тезе, то мало пролеће!".

Моја је жеља да вас Господ чува као пролеће које цвета и да вас чува малене у јеванђеоској радости и прозирности братске љубави.

Свако од вас је дошао овамо да живи у Божјој милости и у заједници своје браће. Посвећујући се Христу целим својим бићем и својом љубављу, нашли сте и једно и друго.

Али штавише, и да то нисте тражили, видите како вам долазе хиљаде младих са свих страна, привучени вашом молитвом и заједничким животом. Како, дакле, не помислити да су ови млади дар и средство које вам Бог даје да би вас подстакао да останете заједно, у радости и свежини свога дара, као пролеће за све оне који траже прави живот?

У вашим данима рад, одмор, молитва, све је оживљено Божјом Речју која вас прожима и чува маленима, тј. децом небескога Оца, браћом и служитељима свих у радости Блаженстава.

Не заборављам да ваша заједница у свом јединственом, оригиналном, у одређеном смислу провизорном позиву може изазвати чуђење, неразумевање и сумњу. Али због вашег жарког ангажовања за помирење Хришћана у потпуној заједници, због ваше љубави према Цркви, сигуран сам да ћете и даље бити на располагању вољи Господа.

Слушајући критике или предлоге Хришћана различитих Цркава и хришћанских заједница, задржите оно што је добро и останите у дијалогу са свима, али немојте оклевати да изразите своја очекивања и планове. Тако нећете разочарати младе и допринећете да никада не попусти напор који Христос жели да бисмо стигли до видљивог јединства његовог Тела у потпуном јединству исте вере.

Ви знате колико ја, са своје стране, ценим екуменизам као нужност која ме обавезује, као пасторални приоритет у мојој служби, у којој рачунам на вашу молитву.

Желећи да будете "знак заједнице", ви ћете помоћи свима онима које ћете сусретати да буду верни својој црквеној припадности која је плод њиховог образовања и избора њихове савести, али исто тако да уђу дубље у тајну заједништва које Црква представља у Божјој намери.

Даром који даје својој Цркви, Христос у сваком Хришћанину ослобађа снагу љубави и даје му универзално срце ствараоца правде и мира, способног да са контемплацијом сједини јеванђеоску борбу за потпуно ослобађање човека, сваког човека и целог човека.

Драга браћо, захваљујем вам што сте ме позвали и што сте ми тако дали прилику да дођем у Тезе. Нека вас Господ благослови и чува у своме миру и у својој љубави!

---

Време је за полазак. Јован Павле II одлази, прилази свом ауту, онда одлучује одједном да се врати у цркву и поздрави младе последњи пут. "Морам вам признати да одлазим," каже им. "И то са тугом. Али папа мора да слуша! Он има пуно надређених!" Црква одјекује смехом, убрзо након чега следи аплауз, и још једном почиње песма док папа одлази.