Операција Нада

Године 1962., брат Роже је сазнао да епископ Ларајн спроводи у дело намеру о којој му је причао у Риму: да раздели земљу која је у власништву његове епархије како би створио земљорадничку задругу. Брат Роже је од прилога у Тезеу подржао овај пројекат.

У октобру 1962, у Риму је почео Други ватикански сабор. Брат Роже је срео епископа Ларајна поново. Епископ га је обавестио да су и други латиноамеричких епископи имали исте намере као и он. Један од њих је и чилеански кардинал Силва Хенрикез, архиепископ Сантиага који је рекао: „Ми имамо земљу, имамо сиромашне људе, али немамо средства за покретање пољопривредне задруге, које би требало да примају субвенције у почетку, да би онда могле да постану независне.”

Године 1963, на захтев епископа Ларајна, брат Роже је у Европи основао фонд солидарности да би „дошли до помоћи иницијативама које су предузели синови јужноамеричког континента, да би дали нову наду у живот женама и мушкарцима који су је изгубили.” Овај фонд је назван Операција Нада. Као циљ је постављено утврђивање дванаест конкретних пројекта пољопривредног удруживања или пољопривредних института за обуку у неколико земаља Латинске Америке, који би се затим умножили током година.

Године 1964, епископ Ларајн је предложио брату Рожеу да он дода другу компоненту фонду солидарности: не само да учествује у помагању најсиромашнијих, већ и њиховом духовном напретку. Он је истакао недостатак Новог завета. Тезе би онда послао Латинској Америци милион примерака Новог Завета у новом преводу припремљеном од екуменске групе експерата, први који је узео у обзир специфичне идиоме Латинске Америке. Тај Нови Завет је завршен 1968. и био је послат свим епископима континента сразмерно броју становника. Нови завет је послат и протестантским црквама, сразмерно броју својих крштених чланова. Напомена је предложила да сваки читалац чита Нови Завет десеторо других људи.

Следеће године, слично издање Новог завета је припремљено на португалском, а 500.000 примерака је подељено под истим условима и у Бразилу.

Заједница браће у Бразилу

Од 1950. браћа заједнице су слани у малим групама да живе међу најсиромашнијим. На крају Савета, поставило се питање: да ли би требало да постоји такво братство и у Латинској Америци? Због веза са епископом Ларајном и другим чилеанским епископима, Чиле се чинило најбоље место за то. Неколико браће је било спремно да иде. Месец дана пре њиховог одласка у Чиле, бенедиктински игуман Олинде у Бразилу, свратио је у Тезе. Он је питао брата Рожеа, у име епископа Ресифе, Дом Хелдер Камаре, да пошаље браћу да тамо живе. Тако је изабран Бразил. Почев од 1966., браћа су живела са неколицином младих бенедиктинских монаха у близини манастира Олинда. Касније су се браћа преселила у Виторију, даље на југу, где су живели од 1972 до 1978.

Године 1978, они су поново отишли на север и населили поново у Алагоинхасу, у држави Баија. Они деле живот и проблеме у сиромашним насељима, брину о деци, помогли су прављење школе за децу са инвалидитетом, примају људе на молитву и сусрете.

Брат Роже у Латинској Америци

Августа 1968., брата Рожеа је позвао папа Павле VI да иде са њим у папском авиону у Боготу у Колумбији. Још један брат га је пратио и остао у Колумбији на Генералној конференцији ЦЕЛАМ у Меделину, којој је присуствовао као посматрач. Током боравка у Боготи, брат Роже је живео у фавели. У јануару 1975., после учешћа на сусрету младих у Гвадалахари, брат Роже је отишао у Чиле са друга два брата, годину и по након војног свргавања власти. Поново је остао у сиромашном крају.

Вратио се поново у Чиле са браћом и младима у новембру-децембру 1979., и отишао да живи у Темуко, у колиби међу арауканским индијанацима. Тамо је написао Путопис ходочасника. Божићну ноћ је провео у женском затвору у Сантјагу.

Фебруара 1979., брат Роже је био позван у својству посматрача на Генералну конференцију епископа Латинске Америке у Пуеблу у Мексику. Отишао је са још два брата.

Новембра-децембра 1983., последњи пут је отишао у Латинску Америку са неком од браће, посећујући Хаитији и Доминиканску Републику. Он је тамо написао Писмо из Хаитија.

Сусрети младих

Сабор младих је покренут 1970. године у Тезеу. Почев од 1973., млади људи су почели да путују кроз Латинску Америку и организују сусрете у Мексику, Аргентини, Перуу, Колумбији, Парагвају, Боливији и Бразилу.

Најважнији од ових сусрета одржан је, у присуству брата Рожеа, у децембру 1974. у Гвадалахари у Мексику. Ово је био први Тезе сусрет по квартовима, на коме су домаћини породице, а то ће омогућити план за будућа окупљања у Европи и на другим континентима.

Ови сусрети су се наставили све до краја 1970-их. Сабор младих престаје да постоји 1979. и замењен је „Ходочашћем поверења на земљи”. Тих година било је пуно размака између сусрета у Латинској Америци. Они поново почињу у Бразилу 1997. године, а браћа из Алагоинхаса почињу да организују годишње сусрете по целој земљи.

Октобра 1998., два брата су учествовали на латино-америчком сусрету за младе у Чилеу. Они су предводили молитве у цркви Сан Франциска у Сантјагу. Они су такође учествовали на латино-америчком конгресу предвођеном ЦЕЛАМом у граду Пунта де Тралка.

Затим, неколико других сусрета за младе, као станице на ходочашћу поверења, је одржано између 1999. и 2005. у Мексику и 2006. године у Централној Америци.

Први међународни сусрет младих у Латинској Америци у Кочабамби

На позив епископа Ел Алта у Боливији, браћа су у његовој епархији припремила сусрет младих у мају 2004. године.

Затим, након посете Боливији и разговора са епископима, донета је одлука да се међународни скуп младих у Кочабамби одржи у октобру 2007. Припреман месецима са парохијама и породицама града и околине, овај догађај окупио је 7000 учесника из различитих крајева Боливије, из свих земаља Латинске Америке и из неколико европских земаља. Брат Алојз, наследник брата Рожеа на месту игумана Тезеа, написао је писмо из Кочабамбе. Баш овде, због присуства 300 младих Чилеанаца, родила се идеја одржавања Другог међународног сусрета у Латинској Америци, три године касније у Сантјагу.

Млади латиноамериканци у Тезеу

Касних 1980-их година успостављене су редовне размене између Тезеа и омладине у Латинској Америци. Први су били млади Чилеанци, Аргентинци и Бразилци који су посетили брдо како би учествовали у сусретима младих за период од три месеца. Данас долазе у Тезе од скоро свуда на континенту. Богатство зајеничког живота, правилност у молитви и откриће универзалности Цркве, за њих остају највиће вредности и омогућује им, по повратку кући, да обнове своје обавезе у цркви и друштву.