Током сусрета у Берлину, брат Алојз је објаснио значење трогодишњег пута „ка новој солидарности” :

Писмом за 2012. желео бих да охрабрим све оне који га читају, да постану свеснији људске солидарности и да је у већој мери употребе у пракси:

 

>>> Писмо 2012-2015 "Ка новој солидарности"

 

Када осетимо солидарност у близини или далеко – тај осећај међусобне припадности, међусобне зависности, наш живот добија значај.

 

У време када се многи питају „шта је прави смисао живота?” ми, браћа заједнице, желели би јасно да кажемо да се он налази у солидарности са другима, која се живи кроз конкретна дела. Таква солидарност нам омогућава да спазимо да постоји љубав која је изнад нас. Она нас наводи да верујемо у Божију љубав за свако људско биће.

 

Солидарност и верa у Бога су две вредности о којима смо почели да размишљамо ових дана, а које су толико важне да ћемо их продубити у наредне три године. Зашто три године? Јер не можемо ништа изградити на брзину. Јер ова питања захтевају истрајност. Тада она могу постати прави животни пројекат.

 

У августу 2015. ћемо у Тезеу одржати сусрет за солидарност, како би објединили оно што смо открили и добили нови замах.

 

То није толико ствар предузимања неке спектакуларне акције. У светској историји, само неколико мушкараца и жена, својом веродостојношћу и својом храбром истрајношћу, утицали су на догађаје на трајан начин.

 

Живети у солидарности је прве свега унутрашња врлина. За неке од вас, тренутци тишине и молитве могу постати суштински део живота.

Зашто „нова солидарност”?

„Нова солидарност” није супротна од „старе солидарности” која би сада била застарела. Она пре одговара обнови, „динамици привременог”, која води вернике напред ка новим хоризонтима.

Већ у књизи пророка Исаије читамо: „Не помињите што је пре било и не мислите о старим стварима. Ево, ја ћу учинити ново!” (Исаија 43,18-19). У хришћанској перспективи, ово посебно одјекуje у Тајни оваплоћења. Слањем Христа на земљу, Бог је показао своју пуну солидарност са целим створењем. Данас смо на тај начин позвани да делимо са другима, на начин који је увек нов, оно што добијамо од Бога кроз Христа.

„Својим крстом и васкрсењем Христос установљава нову солидарност међу свим људима. У њему је парчање човечанства подељеног на супротстављене групе већ превазиђено; у њему сви чине једну породицу” (Писмо 2012). У светлу Васкрсења, читав Исусов живот, кулминиран смрћу на крсту, изгледа као велики чин солидарности према човечанству, које проналази своје порекло у Богу.

„Нова солидарност”, са своје стране, жели да позове хришћане свих узраста и свих порекла да брину један о другоме и да конкретно покажу међусобну љубав и солидарност. У овој потрази, универзална перспектива и конкретне акције се не супротстављају, већ су комплементарни. Као што је Брат Алојз рекао једно вече младима окупљеним у Цркви помирења:

Како можемо поднети тензију уверења да постоји само једна породица људи, а видимо поделе, понекад чак сасвим близу нас?

 

Можемо помислити о безброј људи који се великодушно дају, без рачунања трошкова. Вечерас се можемо молити за оне које познајемо, или оне које не знамо, а који, често веома скромно, дају своје животе за друге. Они су као душа наших друштава; они одржавају пламен наде да гори, они сведоче чињеницу да је људска доброта јача од зла.