Повод за то била је посета из Северне Америке, америчких староседелаца Тезеу и молба да се одржи сусрет Ходочашћа поверења на њиховом резервату Пајн Риџ у Јужној Дакоти. После те прве посете, браћа су још неколико пута обишла Северну Америку и том приликом одржала још неколико сусрета у различитим регионима. Године 2014. група из Пајн Риџа вратила се у Тезе и, кроз ове односе који су се продубили са Лакота (Сијукс) Индијанцима, били смо задивљени тиме како се поверење може изнова родити, чак и у ситуацијама када је оно, током историје, било нарушено и проневерено.

У Латинској Америци смо одржали сусрете у Боливији још 2007. и у Чилеу 2010. године. Већ четрдесет година, неколико браће живи у једном граду Баије, у североисточном Бразилу. С обзиром на ситуацију у њиховим земљама, латинско-америчка омладина има много разлога да буде обесхрабрена. Али ма где да смо ишли, сретали смо Хришћане који се труде да буду „со земљи.”

У МЕКСИКУ као и у ГВАТЕМАЛИ, бити со земљи значи определити се за мир у друштву често обележеном насиљем и трговином дрогом. Жива народна вера снажно указује на чињеницу да је Бог близу сваког, посебно сиромашних. Многи Хришћани желе да црква све више узраста у место добродошлице где се за свакога има слуха, што би умногоме помогло миру да разраста.

На КУБИ, многи млади људи жељни су да изађу из изолације. Замолили су нас да по повратку, у њихово име пренесемо поздраве младима који живе у другим земаља, имајући потребу да на тај начин са њима остваре блискост. За њих, бити со земљи значи определити се за наду.

На ХАИТИЈУ, поверење у Бога чини Хришћане да буду со земљи упркос огромним тешкоћама са којима се суочавају. То им омогућава да виде реалност у светлу Васкрсења. Чак ни страшан земљотрес из 2010. године није могао да пољуља њихову веру у Бога.

Широм Латинске Америке – као што смо то опазили и у ПОРТОРИКУ и ДОМИНИКАНСКОЈ РЕПУБЛИЦИ – радост преовладава упркос тешкоћама живота, неправди, растућем јазу између богатих и сиромашних, несигурности миграната. Ово у исто време представља изазов и подстрек за нас. Чак и међу сиромашнима, радост се храни поверењем у Бога. Живећи као браћа и сестре Хришћани помажу да се изгради друштво чији закон није „свако за себе”, већ солидарност и одговорност један за другога.