Суочени доласком миграната, превазиђимо страх!

Сусрет у Риги у организацији заједнице Тезе крајем децембра 2016. године окупио је младе људе из целе Европе (1). Они су дошли како из земаља чланица Европске уније тако и земаља које не припадају Унији, али су сви доживели братство које може да уједини људе целог континента.

Овај нордијски скуп је такође омогућио младима из других крајева да открију Европу балтичких држава, аспекат прелепe различитости народа, од којих сваки има своју историју, традицију и посебне карактеристике.

Будућност мира захтева од Европљана да прошире своју свест и омогуће да солидарност расте међу свим земљама које чине континент. Множење контаката, размена и сарадња је од суштинске важности.

Изградња јединства континента може се десити само ако постоји више дијалога и слушања између земаља: оних из Европске уније и других, оних у Западној Европи и оних у Централној и Источној Европи, оних са севера и са југа. Свака земља, велика или мала, треба да има свој глас, са својом специфичношћу. Напор да се менталитет других разуме изнутра је услов да се понекад супротни ставови могу боље разумети и реакције мотивисане само емоцијама избегнути.

Могу ли Европљани да открију да су њихови заједнички корени много дубљи од њихових неслагања?

После Другог светског рата, Европа је развила замах ка помирењу. Затим, након пада Берлинског зида, настала је нова ера трагања за јединством. Многи млади сматрају да ће Европа моћи да напредује ако продуби идеал братства. Они не желе да се Европа уједини само у себи, већ да буде отворена ка другим континентима и солидарна са народима које пролазе кроз највећа искушења.

Широм света, жене, мушкарци и деца су присиљени да напусте своје домовине. Њихова мука чини да они да оду. Та мотивација је јача него све препреке подигнуте да блокирају њихов пут. Манифестације анксиозности у богатијим регионима неће зауставити оне који пролазе кроз неподношљиву патњу, да напусте своје домове.

Неки кажу: „Не можемо их све примити.” Други сматрају да су садашња кретања становништва неизбежна, јер су изазвана неподношљивим ситуацијама. Покушај да се ова кретања регулишу је легитимно и неопходно. Препустити избеглице кријумчарима и ризику смрти у Медитерану противно је свим људским вредностима.

Богате земље не могу да избегну свој део одговорности за историјске ране и за поремећаје животне средине које су изазвале и даље изазивају велике миграције из Африке, Блиског Истока, Централне Америке и других региона. Данас, одређене политичке и економске одлуке донесене од стране богатих земаља и даље стварају нестабилност у другим регионима. Западна друштва сада треба да превазиђустрах од странаца, културних разлика, и да почну храбро да обликују ново лице које им миграције већ дају. Иако долазак миграната доноси стварне потешкоће, њихов долазак може бити прилика да стимулише Европу да развије отвореност и солидарност.

Постоје места где је број долазака тако висок да су становници преоптерећени и исцрпљени, и то је разумљиво. Терет им је превелик, јер земље Европе још нису пронашле начин да га носе заједно. Међутим, многи људи нуде великодушну добродошлицу избеглицама и откривају да лични контакти често могу довести до предивног узајамног разумевања.

Ништа не може заменити личне контакте. Ово важи посебно у односу на Ислам. Муслимани и хришћани могу тражити како да заједно сведоче мир и да заједно одбаце свако насиље оправдано Божјим именом. Пре 800 година, Фрања Асишки, у својој жељи да допринесе миру, није оклевао да путује у Египат да сретне Султана. Мајка Тереза ​​је посветила свој живот најсиромашнијима , без обзира на њихову вероисповест.

Европске земље које желе да се изолују неће имати будућност. Међу самим Европљанима, као и према избеглицама, братство је једини пут да се припреми мир.

(1) Од 28. децембра 2016. до 1. јануара 2017. године, млади са целог континента, католици, православци, и протестанти, учествовали су у 39. европском сусрету анимираном од стране тезејске заједнице у Риги, главном граду Летоније. 2. јануара, овај скуп је продужен у Талину (Естонија) и Вилњусу (Литванија). То је била станица „ходочашћа поверења на земљи” које Тезе спроводи већ дуги низ година.