Још од 1970. године посећује Tезе, а 1973-1974. је остао годину дана, као волонтер, дочекујући младе људе. 1974. године је примио молитвену одору браће. Похађао је теолошку и духовну обуку за нову браћу, а 6. августа 1978. године је примио завет. Од тада живи у Tезеу.

Као брат, посветио је много времена слушању и праћењу младих људи.

Пре пада Берлинског зида, путовао је безброј пута у земље централне Европе, пружајући подршку ондашњим Хришћанима у време док је то подручје било под совjетским утицајем.

Током година, он је организовао интернационалне сусрете у Tезеу и eвропске сусрете одржане у неколико великих градова широм континента.

Уз лично интересовање за музику и литургију спремио је за издавање нову књигу заједничких молитви: “Молитве за сваки дан” и компоновао је неколико од песама из Tезеа.

По Правилу Tезеа, које предвиђа да приор прогласи свог наследника, брат Роже је га именовао на Већу заједнице јануара 1988. године. Још 1978. године га је дискретно изабрао. Притиснут теретом година, брат Роже је, у јануару 2005. године, обавестио Заједницу да ће брат Алојз у току те године преузети његову службу.

Брат Алојз је постао приор након смрти брата Рожеа, 16. августа 2005. године.

Задатак приора је да стимулише напредак заједнице и створи јединство и заједништво међу браћом. “Веома давно, када ми је брат Роже рекао да се припремим да га заменим и да преузмем одговорност вођења заједнице, није ми дао никакве инструкције. Није ми објаснио како да научим да водим рачуна о заједници, али је оставио ове речи: За приора, као и за братство, проницљивост, дух милости и неисцрпна доброта срца су незаменљиви дарови.”

Брат Алојз обавља своју службу у Taizé-у, а такође, посећује и браћу која живе у малим групама у Бразилу, Бангладешу, Кореји, Сенегалу и Кенији: “Око двадесеторо наше браће живи у малим братствима на другим континентима. Кроз ово, ми желимо да будемо ближе сиромашнима и да градимо мостове између различитих култура.”

У Гоми, Северни Киву, 2012. године

Брат Алојз, са браћом, наставља да оживљава “Ходочашће поверења“ које је покренуо брат Роже, пре више од тридесет година. Ово ходочашће се састоји првенствено од европских сусрета који се одржавају сваке године у великом европском граду и сусрета младих који се одржавају у Азији, Африци и Латинској Америци: „Настављајући ходочашће поверења на земљи, које спаја младе људе из многих земаља, ми разумевамо још јасније следећу стварност: сви људи чине једну велику породицу и Бог живи у сваком људском бићу, без изузетка.“

Да би помогао младима да боље разумеју веру, брат Алојз је објавио две књиге: у „Oser croire“ („Усуди се да верујеш“), он објашњава суштину Хришћанске вере коментаришући значење великих годишњих празника. У књизи „Pélerins de confiance“ („Ходочасници поверења“), он се ослања, између осталог, на годишња писма која је писао младим људима од 2006. године: „Када би само више младих људи боље ово разумело: вера није примарно питање држања истине, већ лични однос са Богом. Центар наше вере је Васкрсли Христос присутан међу нама, који има личну везу љубави и поверења са сваким појединачно.“

У Риму са папом Фрањом 2013. године

У пратњи браће, брат Алојз редовно посећује црквене великодостојнике: Папу Бенедикта је посећивао сваке године, био је неколико пута у посети Васељенском патријарху Вартоломеју I и Кирилу Московском, посетио је Светски савет Цркава и Кантерберијског надбискупа који је на челу Англиганске заједнице.

У Цариграду са патријархом Вартоломејем

„Кроз ове посете ја бих волео да покажем, заједно са браћом, да ми жарко тражимо заједницу између хришћана. У Tезеу, ми желимо да што јасније прикажемо заједницу у Христу која већ постоји између свих оних који су крштени.“

У Москви са патријархом Кирилом, Васкрс 2011. године

У Кентерберију, са архиепископом Џастином Уелбијем 2013. године
©Picture Partnership/Lambeth Palace