Најроби, 30. новембар 2008. године

Нови сусрет младих, афричка станица "Ходочашћа поверења на земљи", организована од 26. до 30 новембра од стране заједнице Тезе, окупила је 7000 учесника. То је био други Тезеов међународни сусрет у Африци, накод сусрета у граду Јоханезбургу у Јужној Африци 1995. године. Младе су примиле више од 2500 породица из округа ширег Најробија. Групе младих из 80 најробијских парохија различитих хришћанских цркава, припремили су јутарњи програм на тему “Заједничко трагање за миром.” Послеподне, све заједничке активности одржавале су се у дворишту Богословије Краљица Апостола у Касаранију. Сваког поподнева одржаване су различите радионице којима је допринео значајан број младих. Стотине становника Најробија се придружило учесницима на молитвама и радионицама.

За многе младе, овај сусрет је био прво путовање. Неки су јако дуго путовали аутобусом: чак два дана и две ноћи, они који су дошли из Бурундија. Технички проблеми и дуга чекања на границама нису обесхрабрили никога. Могућност да се прилагоде, да живе сваки тренутак у радости, и да помогну једни другима дала је свакоме снагу да се суочи са изазовима пута.

У свој различитости заступљених Африканаца, пажњу су привукли тридесетак младих Масаја са својом традиционалном црвеном ношњом и штаповима. Они су први Хришћани у својим породицама. Из Јужне Африке, Замбије и Мадагаскара дошле су екуменске групе. Број младих је дошао и из Танзаније, Уганде, Руанде, Мозамбика и Судана. Представници многих кенијских покрајина су били такође заступљени: од Момбасе, на Индијском океану до језера Викторија, и од подножја Килиманџара до равница Туркана на северу… 130 младих из Европе, Северне Америке и Азије (Кине, Кореје, Индије…) је допринело разноликости народа.

Двадесет учесника из Кивуа (Гома и Бакаву у Демократској републици Конго), прешло је три границе са простом ‘пропусницом’. Њихово присуство је јасно одразило жељу и способност младих да преброде препреке како би се срели и допринели братским односима у региону означени многим напетостима и поделама. Могућност да се сретну и разговарају са лакоћом и једноставношћу представља знак мира.

Логистички изазови (превоз, храна, безбедност…) су превазиђени локалним решењима. Кухиња кампа је изграђена на лицу места са тимом који је радио дању и ноћу. Више од 120 аутобуса је возило од јутра до вечери како би превезли учеснике од парохија до средишта сусрета.

Током заједничких молитви, ритмичке песме за игру су се претварале у медитативне Тезејске стихове и дуге периоде тишине. Пастор Нјороге, помоћник генералног секретара Пресбитеранске цркве Источне Африке, је учествовао на молитви у четвртак. Кардинал Џон Нјуе, надбискуп Најробија, учествовао је у петак заједно са Мгр Лбопином, апостолским нунцијем у Кенији. У свом обраћању младима, кардинал је охрабрио учеснике да “буду инспирисани централном поруком из Библије: воли ближњег свога као самог себе. Сви смо Божја деца, и сви смо подједнако драгоцени.”

Брат Алојз, приор Тезеа, је у току последње заједничке молитве поклонио икону Исуса са пријатељем, сваком од представника 15 присутних афричких земаља (копија египатске иконе из шестог века). Икона ће пратити ове младе на њиховим локалним ходочашћима у местима патње и наде. Она ће их подсећати да је Христос увек уз њих.
Сусрет се завршио у недељу 30. новембра уз прославу у парохијама-домаћинима у уз оброке у породицама.

Тезејска браћа су живела у Кенији (у Матареу и Кангемију) од 1978. до 1989. године. Брат Роже (оснивач Тезеа) је први пут посетио Кенију у новембру и децембру 1978. и други пут у децембру 1987. године.

Радионице
 Тишина и лична молитва: библијска медитација уз лично размишљање.
 Открити Божји позив, примити Његов дар и Његово поверење. Које путеве ми Бог отвара у мом животу?
 Како ћитати Библију? Како је живети? Размишљање и разговори у малим групама.
 Шта је вера? Који су изазови и шансе за данашње вернике?
 Млади траже независност у животу: примери оних који су успели.
 Које одговорности могу да преузмем данас као млад човек (код куће, у друштву, у цркви)?
 Излечити ране, пронаћи мир срца: помирење са самим собом и са другима. Размена искустава.
 Одбити насиље, изградити мир: размена искустава различитих земаља.
 Шта можемо чинити и делити са муслиманским верницима? Сведочења и разговори.
 Улепшати градски живот: размишљања и разговори са запосленима у Хабитату Уједињених нација.
 Одржати наду поред свакидашњих потешкоћа (избегли, бивши затвореници…)
 Срести Христа у другима. Колико је важна служба у нашим животима? Како можемо помоћи другима без обзира да ли су далеко или близу?
 “Сви ми смо један у телу Христовом.” Шта је Црква? Шта можемо да учинимо да би допринели помирењу и јединству хришћанских заједница? Размишљања и разговори.
 Како можемо помоћи другима да открију веру: сведочења и размена искустава у малим групама.
 Ко сам ја? Како нам Христос помаже да откријемо сопствени идентитет? Како нам вера помаже да изградимо свој живот?
 Мале хришћанске заједнице: сведочења из различитих земаља.
 Делити наду: представе позоричних група из разних земаља.
 Славити различитост култура: међународни форум уз допринос разних земаља и кенијских провинција (игра, песма, музика…)