TAIZÉ

Порука Европској унији

За отворену и солидарну Европу

 

Уочи 31. Европског сусрета младих у Бриселу, у граду у којем се налазе главне европске институције, искористили смо прилику да упутимо следећу поруку Европској Унији. 15. децембар брат Алојз је ју лично донео Жозе Мануел Барозу, председнику Комисије, и послао такође свим председницима и премијерима Европе.

Жозе Мануел Барозо се са своје стране обратио младима у личној поруци добродошлице.

JPEG - 21.5 ko

Тежња за миром и помирењем у породици људи дубоко означава позив заједнице Тезе. Већ тридесет година заједница покреће „Ходочашће поверења на земљи“ које је спојило неколико генерација младих са свих континената.

Заједно у Бриселу за ову станицу ходочашћа од 29. децембра 2008 до 2. јануара 2009. године, 40 000 младих из целе Европе желе да распламсају идеју и полет типичне за почетак изградње Европе: да се помирење међу народима оствари здруживањем њихових добара и њихових особина.

Изградња Европе: јединствена авантура

Европа је успела да оствари период мира као никада до сада у њеној историји. Ово достигнуће буди огромну наду и у другим крајевима света. Након толико сукоба , мир је непроцењиви дар. Међутим, мир се не добија једном за свагда. На свакој новој генерацији је да га гради.

Не предавати се безвољности

Понекад се на Европске институције данас гледа са неразумевањем и одређеним степеном безвољности. Ипак оне су неопходне да се обезбеди континуитет изградње мира на континенту. Међутим оне не смеју да замене преузимање одговорности на сваком нивоу европског друштва. [1] Са своје стране, вође земаља могу допринети новом полету не постављајући неправедно Европске институције као жртвене јарце када дође време за тешке одлуке.

Глобализација солидарности

Изградња Европе проналази своје пуно значење само ако покаже своју солидарност са другим континентима и са најсиромашнијим народима. Они се развијају веома брзо! Тренутно стање захтева нове напоре да се разуме како прилагодити европске институције и механизме за помоћ.

Многи млади траже да глобализација привреде буде праћена глобализацијом солидарности. Зар циљ заједничког благостања не позива богате земље да покажу већу великодушност инвестицијама у корист земаља у развоју и достојанственим и одговорним пријемом имиграната из тих земаља?

Стварајући бројне личне везе широм свог континента, многи млади су већ достигли свест о Европи. Она не значи одрицање посебних особина једног народа или регије, већ управо дељење дарова уз поштовање разлика. Иницијативе као што је Европска цивилна служба продубиће узајамно познавање народа.

Тренутна финансијска криза

Тренутна финансијска криза показује да привреда се не може трајно развијати ако не следи етичке принципе. Ова криза може да постане прилика ако нас наведе да преиспитамо наше приоритете у изградњи светског друштва: какав нас развој интересује? Какав је развој могућ а да поштује ограничена добра наше планете?

Што привредни и финансијски систем постаје сложенији, све се више мора координисати и регулисати да би се промовисало опште добро читаве породице људи. Наднационална тела која по­стављају основна правила обезбеђујући већу правду убудуће су неопходна. [2]

Два доприноса Хришћана

Јеванђеље подстиче једноставност живота. Позива вернике да овладају својим жудњама како би успели да поставе границе, не зато што су приморани, већ својим избором. [3] Слободно изабрана једно­ставност омогућава отпор грабежи повлашћених за вишком и доприноси борби против сиромаштва наметнутог обесправљенима.

Подстицање дела праштања је још један од доприноса Хришћана. Ова дела значе одбијање да се пренесу следећој генерацији болна сећања на још осетљиве ране, не да би се заборавила болна прошлост већ да би опраштање излечило сећања, прекидајући ланац који продужава злопамћење. Без опраштања нема будућности за друштва. Моћни подстицај који лежи у пореклу изградње Европе потекао је добрим делом из овог убеђења. [4]

Свако може учествовати у цивилизацији означеној не сумњом, већ поверењем. У историји је понекада неколико људи било довољно да би мир превагнуо. [5]

Обновљено: 23. март 2009.

Фусноте

[1Принцип супсидијарности је неопходан за даљи развој здруживања: он предвиђа и да органи Заједнице интервенишу тамо где државе-чланице не могу, а и да се поштују надлежности ових држава. Одлуке треба да се доносе на нивоу што ближем европском грађанину. Овај принцип подстиче свакога да преузима своју одговорност и треба да спречи претеране захтеве различитих држава.

[2Године 1963. папа Јован XXIII је у својој енциклици Pacem in terris предложио стварање „јавног руководства универзалне компетенције.“ Ова пророчка интуиција је сада битнија него икада.

[3Исус рече: „Јер каква је корист човеку ако сав свет задобије, а себе упропасти или себи науди?” (Лука 9,25).

[4Ово убеђење је подстакло приближавање Француске и Немачке. Оно је такође у основи узајамног праштања између пољског и немачког народа иницијативом пољских бискупа 1965. године. Хришћани су тако припремили пут ка политичком помирењу.

[5Оснивача заједничке Европе је било само неколико, али су имали генијалну идеју: да спрече даље сукобе заједничким управљањем добрима (угаљ и челик) која су у прошлости употребљивана за покретање ратне машине.