Тежња за миром и помирењем у породици људи дубоко означава позив заједнице Тезе. Већ тридесет година заједница покреће „Ходочашће поверења на земљи“ које је спојило неколико генерација младих са свих континената.

Заједно у Бриселу за ову станицу ходочашћа од 29. децембра 2008 до 2. јануара 2009. године, 40 000 младих из целе Европе желе да распламсају идеју и полет типичне за почетак изградње Европе: да се помирење међу народима оствари здруживањем њихових добара и њихових особина.

Изградња Европе: јединствена авантура

Европа је успела да оствари период мира као никада до сада у њеној историји. Ово достигнуће буди огромну наду и у другим крајевима света. Након толико сукоба , мир је непроцењиви дар. Међутим, мир се не добија једном за свагда. На свакој новој генерацији је да га гради.

Не предавати се безвољности

Понекад се на Европске институције данас гледа са неразумевањем и одређеним степеном безвољности. Ипак оне су неопходне да се обезбеди континуитет изградње мира на континенту. Међутим оне не смеју да замене преузимање одговорности на сваком нивоу европског друштва. [1] Са своје стране, вође земаља могу допринети новом полету не постављајући неправедно Европске институције као жртвене јарце када дође време за тешке одлуке.

Глобализација солидарности

Изградња Европе проналази своје пуно значење само ако покаже своју солидарност са другим континентима и са најсиромашнијим народима. Они се развијају веома брзо! Тренутно стање захтева нове напоре да се разуме како прилагодити европске институције и механизме за помоћ.

Многи млади траже да глобализација привреде буде праћена глобализацијом солидарности. Зар циљ заједничког благостања не позива богате земље да покажу већу великодушност инвестицијама у корист земаља у развоју и достојанственим и одговорним пријемом имиграната из тих земаља?

Стварајући бројне личне везе широм свог континента, многи млади су већ достигли свест о Европи. Она не значи одрицање посебних особина једног народа или регије, већ управо дељење дарова уз поштовање разлика. Иницијативе као што је Европска цивилна служба продубиће узајамно познавање народа.

Тренутна финансијска криза

Тренутна финансијска криза показује да привреда се не може трајно развијати ако не следи етичке принципе. Ова криза може да постане прилика ако нас наведе да преиспитамо наше приоритете у изградњи светског друштва: какав нас развој интересује? Какав је развој могућ а да поштује ограничена добра наше планете?

Што привредни и финансијски систем постаје сложенији, све се више мора координисати и регулисати да би се промовисало опште добро читаве породице људи. Наднационална тела која по­стављају основна правила обезбеђујући већу правду убудуће су неопходна. [2]

Два доприноса Хришћана

Јеванђеље подстиче једноставност живота. Позива вернике да овладају својим жудњама како би успели да поставе границе, не зато што су приморани, већ својим избором. [3] Слободно изабрана једно­ставност омогућава отпор грабежи повлашћених за вишком и доприноси борби против сиромаштва наметнутог обесправљенима.

Подстицање дела праштања је још један од доприноса Хришћана. Ова дела значе одбијање да се пренесу следећој генерацији болна сећања на још осетљиве ране, не да би се заборавила болна прошлост већ да би опраштање излечило сећања, прекидајући ланац који продужава злопамћење. Без опраштања нема будућности за друштва. Моћни подстицај који лежи у пореклу изградње Европе потекао је добрим делом из овог убеђења. [4]

Свако може учествовати у цивилизацији означеној не сумњом, већ поверењем. У историји је понекада неколико људи било довољно да би мир превагнуо. [5]