Будућност мира је могућа
Од 1. до 3. маја, 2009. године, 8 000 младих је учествовало на сусрету заједнице Тезе у главном граду Литваније. Пре више од три године, браћа су била позвана да тамо организују једну од станица ходочашћа поверења на земљи, на иницијативу кардинала Бакиса. У свом говору добродошлице он је истакао: „Мислим да ће радостан Вилнус, захвањујући вама и вашм присуству, показати своје гостопримство.” И заиста, добродошлица читавог града је превазишла сва очекивања.
Оно што је на први поглед веома задивљујуће је открити да је помирење могуће. Упркос историјским разликама, млади људи из земаља које су тако близу а опет тако далеко, окупили су се да би поделили оно што заиста значи. Тридесет парохија-домаћина, и на стотине породица Вилнуса и околних регија, понудили су гостопримство младима из околних земаља, али исто тако из земаља које су нешто даље. Какав знак мира у људској породици је чути, у молитвама, читања која следе једно друго на литванском и пољском, белоруском и летонском!
Читав град се подигао на ноге како би дочекао ове госте у пролазу. Табле са званичним информацијама су обавештавале о сатници програма молитви и радионица; велики плакати испред главних цркава су поздрављали ходочаснике, а парк у центру града је био резервисан за поделу хране: скромно место покрај мале реке Вилне где су млади и војници припремали топле оброке. На многим лицима се могла видети радост због тога што су сви заједно.
У току поподнева, млади учесници као и грађани Вилнуса су се окупили на различитим локацијама због радионица са веома различитим темама: у катедрали, они су позвани да размишљају о Божјем позиву; у Лутеранској цркви, о улози песме у вери; у музеју посвећеном спомену на Совјетски режим, о тежини прошлости у савременом друштву; у Православној цркви, о иконама и примерима литургијског појања из Грчке, Грузије и Русије; у позоришту, о разним народним обичајима, укључујући и јеврејске; на улицама, могли су да се сусретну са сиромашнима и волонтерима Каритаса, и заједнице Вера и Светлост која је дочекала групу из Москве.
Три молитве у четири главне градске цркве су биле тренутци жара током три дана. Сви заједно су се окренули Богу: бискупи из читаве Литваније, поглавари Православне и Лутеранске цркве, породице домаћини, млади различитих порекла, браћа раштркана на многим местима молитве. Како је брат Алојз рекао током последње медитације: „Захвални смо за добродошлицу коју смо примили ових дана. Захваљујемо се црквеним поглаварима који су нас подржали у припремама, свима онима који су отворили своја врата, и наравно пасторалном тиму младих из Вилнуса и свим волонтерима. Ово гостопримство које смо примили је јасан знак да је Црква жива!”
Када је дошло време за одлазак, млади и породице нису се опростили без осећања. Многи нису крили утисак да су доживели посебне тренутке, па чак и догађај „историјских” размера. И заиста, ово је вероватно био први пут да хиљаде младих Хришћана различитих вероисповести из Пољске и Русије, Летоније и Украјине, Белорусије и западне Еропе, може да се окупи у свечаном и радосном главном граду Литваније. Ове хиљаде младих који тагају за помирењем и који су заједно изградили заједништво Цркве током ових дана, прави су знак мира... знак да је будућност мира могуће.