Брат Алојз (Alois Löser) је рођен 11. јуна 1954. године у Баварској, да би се касније преселио у Штутгарт. Његови родитељи су рођени и одрасли у Судети, тадашњој Чехословачкој. Брат Алојз је католик, немачког порекла, али од 1984. је француски држављанин. Још од 1970. године посећује Tезе, а 1973-1974. је остао годину дана, као волонтер, дочекујући младе људе. 1974. године је примио молитвену одору браће. Похађао је (...)
Многи млади долазе у Тезе сваке године, али како их подстаћи да се и моле и ангажују за друге, за најближе у местима у којима живе? Подухват ходочашћа поверења циља да одговори на то питање нудећи свакоме пре свега да крене на пут... „Напредуј на твом путу, јер само га твоји кораци чине.” Пре свега сусрет Током станица ходочашћа поверења, било великих и међународних или малих и локалних, учесници и њихови домаћини су пре свега позвани на сусрет. Понекад су породице примиле младе из земље која је била у рату са њиховом земљом до скора. Гостопримство које се живи у великој једноставности (...)
Данас, заједницу из Тезеа чини више од стотину браће, католика и протестаната, који потичу из више од 30 земаља. Својим постојањем, заједница је „парабола заједништва“ која жели да буде конкретан знак помирења између подељених Хришћана и раздвојених људи уопште. Браћа заједнице живе искључиво од свог рада. Не примају никакве поклоне. Они не примају ни породично наследство за себе, већ га заједница поклања најсиромашнијима. Нека браћа живе у (...)
Све је почело 1940. године када је брат Роже у својих двадесет и пет година напустио Швајцарску, земљу у којој се родио, да би отишао да живи у Француску одакле потиче његова мајка. Годинама је боловао од туберкулозе, и током дуготрајног опоравка, у њему је сазрео позив да оснује заједницу. Кад је почео II светски рат, брат Роже је био уверен да треба прво помагати људима у невољи, као што је то и његова бака чинила у I светском рату. Мало село Тезе, где се сместио, било је близу граничне линије која је делила Француску на пола, па је то било право место за прихватање избеглица. Његови пријатељи из Лиона су били (...)
Након периода припреме, нови брат у заједници полаже доживотни завет. Монашки завет се изражава овим речима.Вољени брате, шта тражиш? Милосрђе Божје и заједницу своје браће. Нека Бог у теби доврши оно што је започео. Брате, који се уздаш у Божје милосрђе, сети се да Господ Исус Христос долази у помоћ твојој скромној вери и обавезујући се заједно са тобом, испуњава на теби своје обећање: заиста, нема никога ко је оставио све, мене ради и Јеванђеља ради, а да неће примити сад у ово време сто пута онолико кућа, и браће, и сестара, и мајки, и деце, можда уз прогон, а у веку који долази живот вечни. Тај је пут супротан (...)
