Наши ходочасници су врло мало спавали синоћ! Након учешћа на православној Васкршњој поноћној литургији, пробудили су се у недељу ујутро или за мису католичке цркве Светог Луја од Француске, коју је предводио архиепископ Пеци, или за Евхаристију у англиканској цркви, која је срдачно примила оне из различитих протестантских цркава. Тако су ходочасници могли да се причесте за Васкрс. 

Онда смо прешли у Саборну цркву Христа Спаситеља на Свечано вечерње са патријархом Кирилом. На овој служби патријарх прима Васкршње поздраве епископа и свештенства московске епархије. Изграђена 1860., уништена Стаљиновим режимом 1931., и потпуно обновљена 2000. године, саборна црква је заиста симбол препорода Руске цркве. 

Катедрала је била препуна. Прво су ушли свештеници, а затим епископи и на крају патријарх. Дивни хорови су певали Васкршње химне, којима се свештенство придружило са жаром. Васкршње вечерње је кратко, али је испуњено очигледном радошћу. Читан је сусрет васкрслог Христа са Томом, из Јеванђеља Светог Јована. Патријарх је проповедао о томе како, чак и ако не можемо да видимо Господа физички, можемо искусити Његово присуство у молитви и у нашем заједничком животу. 

Наставио је, затим, да се обраћа свештеницима, говорећи како треба да отелотворе то присуство и да обрате посебну пажњу на нове генерације младих. Њихово животно искуство је веома различито од свештеничког. Они никада нису искусили живот у друштву које прогања веру. 

„Морамо помоћи младим људима да виде и да разумеју духовни поглед на живот. Морамо им помоћи да осете лепоту и снагу вере која може да промени људске животе. Млађе генерације треба да знају да Црква није само лепа церемонија, и није само блистава одора. Црква је заједница људи које чува Бог, она је место где човек долази у директан контакт са Богом и у Богу налази велику снагу да живи у складу са Божијом истином.”

У Москви са патријархом Кирилом, Васкрс 2011. године

Ми браћа смо затим поведени да поздравимо патријарха у име младих. Патријарх нас је веома топло примио и изразио радост у присуству 240 ходочасника. 

Након тога, окупили смо се са младима на степеницама Саборне цркве. Колико насмејаних лица, колико захвалних срца. Брат Алојз им је говорио о примању к срцу речи патријарха. Они су генерација која је позвана да се обавеже у својим црквама. Искуство дељења ових дана са православним парохијама је искуство јачања вере да би се ходочашће наставило. 

Касније, госпођа из једне од парохија, коју нисам познавао, позвала је да се захвали јер смо послали девојку из Хамбурга да остане са њом. То је за њу било време правог благослова. Имам осећај да су то били дани међусобног обогаћивања и да се наша ходочашћа не завршавају, већ се крећу ка следећој станици. 

Понедељак 25. април

Данас су ходочасници напустили Москву. Морамо им заиста исказати поштовање јер су тако пуно ушли у дух ходочашћа. Поштујући православне традиције њихових парохија-домаћина, стекли су поштовање парохијана који су схватили да нису ту само да посматрају, већ да се моле, трагају и уче. Ходочасници долазе празних руку да приме оно што Бог жели да им дâ. Али те руке су биле испуњене током ових дана, и о томе нема сумње. 

Њихово присуство оставља трагове у срцима оних који су их примили и у животу парохије, где су учествовали у богатим прославама Руске православне цркве током Велике Недеље и Васкрса.