Први предлог: Поделити са онима око себе жеђ за животом
„Ви сте со земљи; ако со обљутави, чим ће се осолити?” (Матеј 5,13)
Бити со земљи је Божји дар који желимо да примимо са радошћу. Бивајући со земљи, можемо да пренесемо жеђ за животом. А када чинимо живот лепим онима који су нам поверени и сам наш живот задобија смисао.
Ако се, с обзиром на велики број потешкоћа, запитамо: „Чему даља борба?” треба да се сетимо да је само мало соли довољно да храни да укус.
Кроз молитву, учимо да гледамо на себе на начин на који нас гледа Бог; Бог види наше таленте, наше способности.
Не обљутавити значи, посветити тело и душу и веровати даровима Божјим који су у нама.
- Тражимо за себе и за друге, оно што нас чини да растемо и што нас испуњава.
Други предлог: Посветити се помирењу
„Ако, дакле, принесеш дар свој жртвенику, и онде се сетиш да брат твој има нешто против тебе, остави онде дар свој пред жртвеником, и иди те се најпре помири са братом својим.” (Матеј 5,23-24)
Сви ми тежимо да живимо заједно као једна велика породица људи, али се то не дешава само од себе, ни у породици, ни са пријатељима, ни у нашим градовима и селима ни међу народима.
Када се Хришћани помире, они постају знак човечанству који трага за јединством.
Постоје случајеви у којима је помирење преко потребно. Посвећујући се овоме, морамо настојати да разумемо страхове који затварају друге у предрасуде; такође треба да схватимо да други људи могу имати нешто против нас.
Јеванђеље нас позива да не ширимо око себе или на следећу генерацију огорчења наслеђена из прошлости.
- Имамо ли смелости да се одважимо да подстакнемо сусрете међу људи који не деле исте идеје, исти начин живота или исту религију, који не долазе из исте културе или истог друштвеног миљеа као ми? Можемо ли упознати једни друге, позивати друге у посету? Можемо ли изнаћи храбрости да питамо за опроштај и да опростимо?
Трећи предлог: Служити миру
„Блажени миротворци, јер ће се синови Божији назвати” (Матеј 5,9)
Мир је више од одсуства сукоба. Мир је срећа, даје свакоме право место, он је пуноћа живота. Када примамо Божији мир, он се преко нас протеже на оне који нас окружују и на сва створења.
Чежња за миром чини наше срце ширим и испуњава га самилошћу за све. Та чежња долази до изражаја у ставу гостопримства и љубазности у нашим породицама, у нашим насељима, у нашим свакодневним активностима.
Мир је такође корен правде опсежнијих размера. Да ли требамо да се чудимо што постоје различити облици насиља у друштвима у којима луксуз и сиромаштво постоје раме уз раме? Дељење богатства ублажава напетост и представља кључни допринос општем добру.
Неки људи се труде да промовишу мир тако што преузимају одговорност у јавном животу своје земље, у различитим удружењима, кроз своје пословање, помажући људима са посебним потребама.
- Приближимо се онима којима је мир ускраћен. Нарочито се старајмо о досељеницима. Покушајмо да разаберемо тамо где се чини неправда и заштитимо оне који су угрожени. Идентификујмо и обележимо модерне форме ропства. Сабирајмо се са другима на молитву за мир. За то је довољно, на пример бити у тишини пола сата сваке недеље увече.
Четврти предлог: Бринути о нашој планети
„Блажени кротки, јер ће наследити земљу.” (Матеј 5,5)
Кротки су они који се не намећу. Они остављају простор другима. Они се не грабе за своје место. Кроткост није одустајање, већ владање над насилним поривима који су у нама.
Планета Земља није наше властништво. Она нам је поверена и позвани смо да се о њој бринемо. Њени ресурси нису неограничени. Имамо обавезу да будемо солидарни са осталим људима и народима, као и са будућим генерацијама.
У начину трошења и коришћења природних добара треба да се успостави добра равнотежа између основних потреба и жеље да се увек има више.
Да бисмо пронашли начин живота који омогућава одрживи развој, потребне су све наше вештине маште и креативности. Оне се морају користити како у свакодневном животу тако и за подстицање научних истраживања, уметничке надахнутости и изналажење нових друштвених модела.
- Испитујмо начин на који живимо и настојмо да поједноставимо оно што је вештачко и прекомерно. Поједностављење нашег живота може бити извор среће. Отворимо простор за размену: шта можемо дати и примити? Не заборавимо при томе да прослављамо Бога за сву творевину коју нам је поверио. За ово је довољно издвојити време одмора и размишљања.
