Предлози за 2020.Књижица у PDF формату У септембру смо одржали нову станицу „ходочашћа поверења на земљи“ у граду Кејптаун. Јужна Африка је сјајна и лепа земља; пре 25 година, показала је свету снагу протеста против апартхејда и ненасилне транзиције, иако је данас земља још увек обележена дубоким поделама међу етничким групама. У том контексту, сама чињеница да је 1.000 породица отворило врата својих домова како би примили учеснике већ је (...)
Гостољубивости не заборављајте; јер неки не знајући из гостољубивости примише анђеле на конак. (Јеврејима 13,2) Ходочашће поверења, започето пре неколико деценија у Тезеу као непрекидни низ сусрета младих, наставља се данас на свим континентима. На сваком од ових сусрета, једно од најупечатљивијих искустава је гостопримство, како за младе учеснике, тако и за оне који им отварају врата. У августу 2018. године могли смо да још једном утврдимо (...)
Једна млада веома болесна жена рекла ми је прошле године: „Волим живот.“ И даље сам дубоко дирнут унутрашњом радошћу која ју је испунила, упркос ограничењима које јој намеће болест. Нису ме дотакле само њене речи већ и мио израз на њеном лицу. А шта да кажемо о дечјој радости? Недавно сам видео децу у Африци чије присуство испуњава живот светлошћу, чак и у избегличким камповима где има толико трагичних прича. Њихова енергија претвара масу (...)
Почетком септембра 2016. године, једна станица ходочашћа поверења је окупила 7500 младих Африканаца у Котону, у Бенину.¹ Тема овог сусрета надахнуће нас током 2017. године: заједно – не сами, већ уз подршку једних другима – можемо отворити путеве наде – у себи, око нас и за људски род. Једно од питања у Котону је било: „Да би гајили наду, како можемо оставити иза себе пасивни став у коме смо задовољни да чекамо на спољну промену? Које врсте (...)
На путу заједно! У 2017., 500. годишњица протестантске реформације нуди прилику за напредак ка јединству и превазилажење просте срдачности. Увек ће постојати разлике између цркава, као и унутар сваке цркве. Ове разлике ће остати позив за искрени дијалог, оне могу бити обогаћење. Али, у свим црквама, конфесионални идентитет је током времена преузео примат: људи себе дефинишу као протестанти, католици или православни. Није ли дошло време да се да предност хришћанском идентитету приказаном крштењем? Из овога следи питање: не требају ли Цркве да се усуде да дођу под исти кров без чекања да постигну договор о свим (...)
Суочени доласком миграната, превазиђимо страх! Сусрет у Риги у организацији заједнице Тезе крајем децембра 2016. године окупио је младе људе из целе Европе (1). Они су дошли како из земаља чланица Европске уније тако и земаља које не припадају Унији, али су сви доживели братство које може да уједини људе целог континента. Овај нордијски скуп је такође омогућио младима из других крајева да открију Европу балтичких држава, аспекат прелепe различитости народа, од којих сваки има своју историју, традицију и посебне карактеристике. Будућност мира захтева од Европљана да прошире своју свест и омогуће да солидарност (...)
Током 2015. године у Тезеу смо тражили како да се укључимо у нове солидарности које су данас неопходне. Широм земље, нови облици патњи – миграцијске, еколошке, друштвене – постају изазов како за вернике разних вера тако и за невернике. Оружана насиља чине страшнa разарања у име нељудских идеологија. Бистре главе, наставићемо наше „ходочашће поверења” као отпор ка страху који ствара несигурност. Све је неопходније да сви они који очекују или већ (...)
Писмо брата Алојза „Ка новој солидарности”
Писмо "Ка новој солидарности" наставља да изражава суштину заједничког путовања које нас води ка 16. августу 2015. године и десетој годишњици уласка брата Рожеа у вечни живот (видите испод програм за 2015. годину). Ево четири предлога како бити „со земљи”.Први предлог: Поделити са онима око себе жеђ за животом„Ви сте со земљи; ако со обљутави, чим ће се осолити?” (Матеј 5,13) Бити со земљи је Божји дар који желимо да примимо са радошћу. Бивајући со земљи, можемо да пренесемо жеђ за животом. А када чинимо живот лепим онима који су нам поверени и сам наш живот задобија смисао.Ако се, с обзиром на велики број (...)
Писмо "Ка новој солидарности" наставља да буде основа заједничког путовања којe нас води по станицама до 2015. У наредној години, оно нас обавезује на „тражење видљиве заједнице свих који воле Христа.” Ево четири предлога који се придружују овом трагању.Христос је указао своје пријатељство свима, без одбацивања икога. Они који воле Христа широм Земље чине његовим стопама велику заједницу пријатељства. Ово се зове заједништво. Са тиме они доприносе исцељењу рана човечанства: без жеље да се наметну, они могу да промовишу глобализацију солидарности која не искључује ниједан народ, нити једног појединца. Како свако (...)
Писмо „Ка новој солидарности”, објављено прошле године у Берлину ће наставити да подржава наше трагање током наредне три године. Посвећујемо 2013. годину проналажењу начина „обелодањивања извора поверења у Бога.” „Година вере” коју је покренуо папа Бенедикт XVI умерава нас у том правцу. Ево четири предлога који ће нам помоћи да наставимо са нашим трагањем.Први предлог - Разговарајмо једни са другима о својем верском путу Шта је смисао нашег живота? Како се суочавамо са патњом и смрћу? Штa нам даје животну радост? Ово су питања на која свака генерација и свака особа треба да одговори. Одговори не могу бити готово (...)
Од 26. до 30 новембра 2008. године, 7000 младих из различитих крајева Кеније, из других афричких земаља и других континената окупили су се у Најробију. Више од осамдесет парохија различитих цркава Најробија угостило је овај сусрет, станицу „Ходочашћа поверења на земљи“ покренутог од заједнице Тезе. Његова сврха је била да помогне изградњи јачих братских односа, и да се превазиђу погрешне представе о другима које се одржавају због недостатка контакта међу народима и због историјских рана. Заједница Тезе је на афричком континенту присутна већ 55 година преко малих група браће која деле живот најсиромашнијих. (...)
Уочи 31. Европског сусрета младих у Бриселу, у граду у којем се налазе главне европске институције, искористили смо прилику да упутимо следећу поруку Европској Унији. 15. децембар брат Алојз је ју лично донео Жозе Мануел Барозу, председнику Комисије, и послао такође свим председницима и премијерима Европе. Жозе Мануел Барозо се са своје стране обратио младима у личној поруци добродошлице. Тежња за миром и помирењем у (...)
Месецима припреман са парохијама и породицама града и околине, Латино-амерички сусрет је одржан у Кочабамби, у Боливији, од 10.-14. октобра 2007. године. Сусрет је окупио 7000 учесника из различитих крајева Боливије, из свих земаља Латинске Америке и из неколико европских земаља. Ово „Писмо из Кочабамбе“ за 2008. годину је објављено током Европског сусрета у Женеви крајем децембра 2007. године. ПОМИРЕЊЕ КАО ОГАЊ Заједно са младима из свих земаља Латинске Америке окупљених у Боливији, поставили смо питање: које путеве наде можемо отворити данас? Народ Боливије, обележен огромном друштвеном и етничком разноликошћу, (...)
У Јеванђељу чујемо како Исус зове: „Следи ме!“ Да ли му можемо одговорити предајући читав свој живот? У свима нама постоји жеља за срећном будућношћу. Али можемо имати утисак да смо ограничени многим стварима, и понекад постајемо плен обесхрабрења. Ипак је Бог присутан: „Приближи се царство Божије“ (Марко 1,15). Опазимо Божје присуство када прихватимо догађаје у нашем животу онаквим какви јесу, да би стварали на основи онога што је ту. Нико не жели да се изгуби у сновима идеализованог постојања. Пристанимо на оно што јесмо и на оно што нисмо. Трагање за срећном будућношћу захтева доношење одлука. Неки људи доносе (...)
Када је напустио Женеву 1940. године како би основао заједницу Тезе, брат Роже је био покренут следећим опажањем: да би Хришћани били покретачи мира у човечанству, не смеју одложити међусобно помирење за касније. Много година касније, ево како је описао сопствени пут: „Означен животним сведочењем моје баке, следећи је, открио сам сопствени Хришћански идентитет мирећи у самом себи веру мојих предака са тајном католичке вере, без раскида заједништва са било ким.“ Овај пут који је отворио брат Роже је осетљив, захтеван. Нисмо готови са његовим истраживањем. У Христу припадамо један другоме. Када су Хришћани (...)
Пре тридесет година брат Роже је са браћом и младима са различитих континената провео неко време у Калкути, где су живели у сиромашним областима и учествовали у раду Мајке Терезе са напуштеном децом и људима на самрти. Вратио се са Писмом Божјем народу, објавио га је током сусрета младих у катедрали Нотрдам у Паризу. Касније је заједно са Мајком Терезом написао неколико порука и три књиге. Ово присуство 1976. године је било семе трајног односа наше Заједнице са индијским Хришћанима. Посете широм земље, два међународна сусрета у Мадрасу и сталан долазак младих Индијаца у Тезе, обележили су различите видове овог (...)
Тог поподнева на дан када је умро, 16. августа, брат Роже је позвао једног од браће и рекао му: “Забeлежи добро ове речи!” Затим је наступила дуга тишина, док је покушавао да уобличи своје мисли. Oнда је почео: “У мери у којој наша заједница у породици народа ствара могућности за ширење…” И онда је застао, умором спречен да заврши своју реченицу. У овим речима налазимо ревност која га је испуњавала, упркос његовој дубокој старости. Шта је мислио под “ширењем”? Вероватно је желео да каже: да се учини све како би свакоме била осетнија љубав коју Бог има за све људе без изузетка, за све народе. Желео је да наша мала (...)
Преведено на 55 различитих језика (укључујући 24 азијских), ово писмо, кога је написао Брат Роже из Тезеа, објављено је током Европског сусрета младих у Лисабону. Оно ће бити почетна тачка за размишљање кроз читаву 2005. годину током седмичних сусрета у Тезеу, а исто тако и током сусрета који се одржавају у различитим крајевима Европе и света.“Boг вам спрема, а не несреће; Бог вам жели дати будућност и наду.” [10] Мноштво људи данас чезне за будућношћу у миру, да се човечанство ослободи претњи насиља. Ако су неки захваћени бригом о будућности и стога заустављени, широм света постоји и инвентивна, стваралачка (...)
