Када отворимо Јеванђеље, свако од нас би могао да каже: «Ове Исусове речи су пре као неко старо писмо, писано непознатим језиком. Али с обзиром да ми га је упутио неко ко ме воли, покушаћу да разумем његово значење, и сповешћу га у дело чим га будем имало схватио…»
За почетак није потребно имати обимно знање. Са временом ће то бити драгоцено. Али човек почне у дубини, срцем, да прихвата Тајну вере. Ништа није засигурно одједном. Унутрашњи живот се развија мало по мало. Данас, више него у прошлости, улазимо у веру корачајући постепено напред.
Баш у дубини човека стоји тежња за присутством, тиха жеља за заједништвом. Не заборавимо никада да је већ та једноставна жеља за Богом почетак вере.
Осим тога, нико није у стању да схвати читаво Јеванђеље одвајајући се од других. Свако може да каже: «У том јединственом заједништву које је Црква, оно што ја од вере не разумем, схватили су други и они од тога живе. Не ослањам се само на своју веру већ и на веру Хришћана свих времена, оних који су били пре нас, од времена Марије и апостола до данас. И сваким новим даном се изнутра приремам да положим своје поверење у Тајну вере.»
Онда постаје јасно да је вера – поверење у Бога – сасвим једноставна стварност, тако једноставна да свако може да је прими. Она је као хиљаду пута обновљени полет кроз читав наш живот, до последњег нашег даха.
Брат Роже из Тезеа
