Иконе доприносе лепоти молитве. Оне су попут прозора отворених стварностима Царства Божјег, чинећи их присутнима у нашој молитви на земљи.
Иако је икона слика, она није само илустрација или декорација. Она је симбол отелотворења, присутност која очима нуди духовну поруку коју Реч упућује ушима.
Основа икона, према светом Јовану Дамаскином (осми век), је Христов долазак на земљу. Наше спасење је везано за отелотворење божанске Речи, па тиме и за материју: «У прошлости, нетелесни и невидљиви Бог никад није био приказиван. Али сада, када се Бог јавио у телу и настанио међу људима, ја представљам видљиво у Богу. Не обожавам материју, ја обожавам Творца материје, који је постао материја ради мене, који је одлучио да се настани у материји и који је, по материји, узроковао моје спасење.»
По вери коју изражава, по својој лепоти и дубини, икона може створити простор мира, подржати ишчекивање. Она нас позива да примимо спасење чак и у телу и у створењу.
